Смрт дечака у Сенти отворила бројна питања

Ова незапамћена трагедија покренула је низ питања, од тога који су то опасни пси, да ли су власници паса оговорни, шетају ли своје љубимце са или без повоца и корпе, да ли пси у дворишту морају да буду везани, па до тога ко је крив уколико се нешто нежељено догоди

Под опасним псом се, у складу са Правилником о начину држања паса који могу представљати опасност по околину, сматра било која јединка те врсте, изузев службеног пса, која је без очигледног повода напала човека или другог пса и нанела му телесне повреде или смрт, јединка која је узгајана, односно дресирана за борбе паса или нађена у организованој борби са другим псом, јединка намењена за чување имовине или као телесни чувар, расе пит бул теријер или мешанац те расе, који не потиче из контролисаног узгоја, као и  расе бул теријер, стафорд теријер, амерички стафорд теријер и мини бул теријер или мешанац тих раса.

Закону о добробити животиња који је усвојен 2009. године јасно каже да није забрањено држање опасних паса као кућних љубимаца, уз поштовање прописаног начина држања, обележавања и вакцинације.

Када је у питању држање кућних љубимаца, било да су у питању опасни пси или не, Закон о добробити животиња инсистира на одговорном власништву.

Уколико се пси не држе у стану, власник је у обавези да им обезбеди одговарајући смештајни простор, као што је бокс или кућица, како би се могли заштитити од лоших временских прилика. Такође, пси се не смеју стално држати везани на ланцу, него морају имати више простора за кретање. Правилником о начину држања паса који могу представљати опасност за околину прописано је и да власник опасног пса мора пса да држи у простору, односно објекту који је одговарајуће величине и из кога пас не може да побегне. На улазу у тај простор, односно објекат мора да буде видљиво истакнуто упозорење „Опасан пас”, а сам улаз у простор или објекат се мора држати под кључем, наводи се на сајту Управе за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Још једна трагедија са смртним исходом догодила се 11. јула 2016. године у Петроварадину, у дворишту куће у Улици буковачки пут број 92. Наиме, два америчка стафорд теријера, који су се слободно шетали, иако у дворишту постоје боксови за њих, око шест сати ујутру су наводно видевши мачку у комшијском дворишту, залајали на њу, а затим прескочили жичану ограду и насрнули на Ђурађа Марчету (84), који је покушао да одбрани мачку и раздвоји је од паса. Власница која се бринула о псима док је њен супруг био послом одсутан, истрчала је напоље и покушала да помогне комшији, али му, нажалост, није било спаса. Крајем децембра прошле године, она је осуђена првостепеном пресудом на две године затвора у Основном суду у Новом Саду.

Крајем августа прошле године, на новосадској Салајци, власнички пас мешанац, напао је и повредио Новосађанина (62) и његовог дванаестогодишњег унука. Иницдент се догодио око пре 20 часова у Карађорђевој улици испред броја 45 док су деда и унук шетали. У једном тренутку, из једног дворишта је изненада истрчао пас, мешанац и дечака повредио у пределу колена. Када је деда покушао да одбрани унука,  пас је насрнуо и на њега. На сву срећу, овај напад није имао трагичне последице. Нагласимо и то да се у непосредној близини  налазе вртић ПУ „Радосно детињство“ и Основна школа „Вук Karayić“ и да том улицом свакодневно пролази много деце. Према нашим сазнањима, у овој улици се и даље се могу видети  пси који кидишу на пролазнике.

Средином фебруара, у Суботици, у близини аутобуске станице, на паркингу зграде суда, Н. П. (55) која је ишла на посао напао је чопор паса.. Несрећна жена је примљена у болницу  са великим бројем тешких повреда, али оне нису, на сву срећу, биле опасне по живот.

Такође, у складу са Законом о ветеринарству, обавезно је обележити кућне љубимце микрочипом и наравно, сваке године вакцинисати против беснила. Када је у питању начин извођења пса и ту је закон јасан. Законом је прописано да је власник, односно држалац кућних љубимаца дужан да правилним држањем и другим мерама и средствима спречи да кућни љубимци угрозе људе и околину. То подразумева да се животиње не држе и не шетају без надзора по улицама и парковима.

Осим тога, Правилником је  прописано да ове псе могу шетати само пунолетна лица и то са заштитном корпом и на каишу и то у складу са посебним прописима. Међутим када је у питању шетање животиња по јавним површинама, власници се морају придржавати и одлуке о начину држања и извођења кућних љубимаца на јавне површине, а коју доносе органи локалне самоуправе, наводи се на сајту министарства.

Начин држања паса као кућних љубимаца, било да су они опасни или не регулисан је на републичком и локалном нивоу. На републичком нивоу инспекцијски надзор над спровођењем Закона врши Министарство преко ветеринарских инспектора. У случају непоштовања закона и прописа, несавесни власник пса се може казнити за прекршај новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Органи локалне самоуправе својим одлукама прописују начин држања животиња на својој територији, места и просторе у којима се могу држати кућни љубимци, као и место и начин извођења кућних љубимаца на површине јавне намене и површине у јавном коришћењу. У складу са тим, комунална инспекција је надлежна за вршење надзора над спровођењем одлука органа локалне самоуправе и она је та која налаже мере и прописује одговарајуће санкције за несавесног власника.

Д. Николић

Није сваки пас за сваког човека

Ветеринар Етиен Мишић из Ветеринарске амбуланте Мишић, који има три деценије искуства, каже за наш лист да није свака раса пса за сваког човека, док с друге стране, ни пси које људи купују нису особина какве би требало да имају.

- Агресивност може да проистекне као, условно речено, последица код неке селекције, као што су службени пси који служе за одбрану и за напад, али и као последица нестабилности и страха. Понашање пса када је сам и кад је са другим псима није исто - истиче ветеринар Мишић. - Пас када је сам може да уједе у случају да је агресиван и када чува неки простор или зато што се уплашио, па из самоодбране.

Када су пси у групи, тада се понашају по законима чопора, истиче ветеринар, и на неки стимулус, који може да буде страх, врисак, храна или нешто друго, реагују као разуларена навијачка група и изгубе контролу.

- Исто је када навијачка група ухвати жртву на улици и свако га шутне једанпут и човек умре од последица повреда, тако је и када су пси у питању - каже Мишић. - Пси нису агресивни док не дођу у стање, условно речено, хистерије, када је после тога тешко било шта учинити.

Зато се такви обрасци понашања морају сећи у корену и када је штене мало, сваки нежељени облик понашања кориговати, да то после када је пас одрастао не доведе до оваквих трагедија, сматрају стручњаци.

- Дечак псима није могао ништа нажао да учини да дође до ове трагедије, али је нешто испровоцирало такво стање. Ово су несреће које се дешавају. На Западу и у уређенијим државама, пси су подељени управо према томе колико могу да буду потенцијално опасни и ротвајлери нажалост улазе у најопасније групе, заједно са пит буловима, стафордима и још неким другим борбеним псима - каже ветеринар. - Пас је настао од вука, који функционише у чопору, а у њему постоји хијерархија. Проблем најчешће настаје када у младости пса, а то је неки трећи, четврти месец, пас покушава, поготово како стари до неких седам, осам месеци до годину, две, да се својим егом наметне. Уколико власник то није успео да уради како треба и одреагује, те ствари постави на своје место, могуће је да се овакве ствари десе. Неки власници у незнању и подстичу агресивност код паса, јер им је смешно и симпатично у неком почетку, али после је то јако тешко контролисати.

Мишић напомиње да је пас најбољи човеков пријатељ кроз векове, и постоји веза од давнина када је прачовеку био пријатељ поред огњишта и чувао га од других животиња и то је веза кроз историју када гледамо човека и пса.

- У времену у коме живимо имамо изопачених ствари на све стране, тако је и овде. Агресивност пса је особина која се избацује. Пас који уједе судију на изложби бива дисквалификован и пас не би смео да се пари више. Како имамо проблема у друштву у другим сегментима, тако имамо и овде. Проблем се реши новцима, пас добије оцену или такве псе морају да “хендлују” професионалци. Исто је као кад дате покварен добром возачу, он ће га довести на место где треба и без кочница, међутим када дате добар ауто почетнику, он ће се слупати - каже Мишић. - Одгајивачи и ветеринари могу да поступају и са агресивним псом и успевају да га зауздају, што не мора да значи да ће то бити случај у ситуацији ко не може то да исконтролише.

Пси су и мода, те људи воле и да их се боје, или им се диве, сматра ветеринар, али смо сведоци да постоје и неуравнотежени пси.

- Ако пас зарежи, одмах треба системски решавати и наметнути се псу као ауторитет, односно алфа мужјак -  саветује ветеринар. М. Стакић