Smrt dečaka u Senti otvorila brojna pitanja

Ova nezapamćena tragedija pokrenula je niz pitanja, od toga koji su to opasni psi, da li su vlasnici pasa ogovorni, šetaju li svoje ljubimce sa ili bez povoca i korpe, da li psi u dvorištu moraju da budu vezani, pa do toga ko je kriv ukoliko se nešto neželjeno dogodi

Pod opasnim psom se, u skladu sa Pravilnikom o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu, smatra bilo koja jedinka te vrste, izuzev službenog psa, koja je bez očiglednog povoda napala čoveka ili drugog psa i nanela mu telesne povrede ili smrt, jedinka koja je uzgajana, odnosno dresirana za borbe pasa ili nađena u organizovanoj borbi sa drugim psom, jedinka namenjena za čuvanje imovine ili kao telesni čuvar, rase pit bul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja, kao i  rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer ili mešanac tih rasa.

Zakonu o dobrobiti životinja koji je usvojen 2009. godine jasno kaže da nije zabranjeno držanje opasnih pasa kao kućnih ljubimaca, uz poštovanje propisanog načina držanja, obeležavanja i vakcinacije.

Kada je u pitanju držanje kućnih ljubimaca, bilo da su u pitanju opasni psi ili ne, Zakon o dobrobiti životinja insistira na odgovornom vlasništvu.

Ukoliko se psi ne drže u stanu, vlasnik je u obavezi da im obezbedi odgovarajući smeštajni prostor, kao što je boks ili kućica, kako bi se mogli zaštititi od loših vremenskih prilika. Takođe, psi se ne smeju stalno držati vezani na lancu, nego moraju imati više prostora za kretanje. Pravilnikom o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu propisano je i da vlasnik opasnog psa mora psa da drži u prostoru, odnosno objektu koji je odgovarajuće veličine i iz koga pas ne može da pobegne. Na ulazu u taj prostor, odnosno objekat mora da bude vidljivo istaknuto upozorenje „Opasan pas”, a sam ulaz u prostor ili objekat se mora držati pod ključem, navodi se na sajtu Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Još jedna tragedija sa smrtnim ishodom dogodila se 11. jula 2016. godine u Petrovaradinu, u dvorištu kuće u Ulici bukovački put broj 92. Naime, dva američka staford terijera, koji su se slobodno šetali, iako u dvorištu postoje boksovi za njih, oko šest sati ujutru su navodno videvši mačku u komšijskom dvorištu, zalajali na nju, a zatim preskočili žičanu ogradu i nasrnuli na Đurađa Marčetu (84), koji je pokušao da odbrani mačku i razdvoji je od pasa. Vlasnica koja se brinula o psima dok je njen suprug bio poslom odsutan, istrčala je napolje i pokušala da pomogne komšiji, ali mu, nažalost, nije bilo spasa. Krajem decembra prošle godine, ona je osuđena prvostepenom presudom na dve godine zatvora u Osnovnom sudu u Novom Sadu.

Krajem avgusta prošle godine, na novosadskoj Salajci, vlasnički pas mešanac, napao je i povredio Novosađanina (62) i njegovog dvanaestogodišnjeg unuka. Inicdent se dogodio oko pre 20 časova u Karađorđevoj ulici ispred broja 45 dok su deda i unuk šetali. U jednom trenutku, iz jednog dvorišta je iznenada istrčao pas, mešanac i dečaka povredio u predelu kolena. Kada je deda pokušao da odbrani unuka,  pas je nasrnuo i na njega. Na svu sreću, ovaj napad nije imao tragične posledice. Naglasimo i to da se u neposrednoj blizini  nalaze vrtić PU „Radosno detinjstvo“ i Osnovna škola „Vuk Karayić“ i da tom ulicom svakodnevno prolazi mnogo dece. Prema našim saznanjima, u ovoj ulici se i dalje se mogu videti  psi koji kidišu na prolaznike.

Sredinom februara, u Subotici, u blizini autobuske stanice, na parkingu zgrade suda, N. P. (55) koja je išla na posao napao je čopor pasa.. Nesrećna žena je primljena u bolnicu  sa velikim brojem teških povreda, ali one nisu, na svu sreću, bile opasne po život.

Takođe, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu, obavezno je obeležiti kućne ljubimce mikročipom i naravno, svake godine vakcinisati protiv besnila. Kada je u pitanju način izvođenja psa i tu je zakon jasan. Zakonom je propisano da je vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca dužan da pravilnim držanjem i drugim merama i sredstvima spreči da kućni ljubimci ugroze ljude i okolinu. To podrazumeva da se životinje ne drže i ne šetaju bez nadzora po ulicama i parkovima.

Osim toga, Pravilnikom je  propisano da ove pse mogu šetati samo punoletna lica i to sa zaštitnom korpom i na kaišu i to u skladu sa posebnim propisima. Međutim kada je u pitanju šetanje životinja po javnim površinama, vlasnici se moraju pridržavati i odluke o načinu držanja i izvođenja kućnih ljubimaca na javne površine, a koju donose organi lokalne samouprave, navodi se na sajtu ministarstva.

Način držanja pasa kao kućnih ljubimaca, bilo da su oni opasni ili ne regulisan je na republičkom i lokalnom nivou. Na republičkom nivou inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona vrši Ministarstvo preko veterinarskih inspektora. U slučaju nepoštovanja zakona i propisa, nesavesni vlasnik psa se može kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Organi lokalne samouprave svojim odlukama propisuju način držanja životinja na svojoj teritoriji, mesta i prostore u kojima se mogu držati kućni ljubimci, kao i mesto i način izvođenja kućnih ljubimaca na površine javne namene i površine u javnom korišćenju. U skladu sa tim, komunalna inspekcija je nadležna za vršenje nadzora nad sprovođenjem odluka organa lokalne samouprave i ona je ta koja nalaže mere i propisuje odgovarajuće sankcije za nesavesnog vlasnika.

D. Nikolić

Nije svaki pas za svakog čoveka

Veterinar Etien Mišić iz Veterinarske ambulante Mišić, koji ima tri decenije iskustva, kaže za naš list da nije svaka rasa psa za svakog čoveka, dok s druge strane, ni psi koje ljudi kupuju nisu osobina kakve bi trebalo da imaju.

- Agresivnost može da proistekne kao, uslovno rečeno, posledica kod neke selekcije, kao što su službeni psi koji služe za odbranu i za napad, ali i kao posledica nestabilnosti i straha. Ponašanje psa kada je sam i kad je sa drugim psima nije isto - ističe veterinar Mišić. - Pas kada je sam može da ujede u slučaju da je agresivan i kada čuva neki prostor ili zato što se uplašio, pa iz samoodbrane.

Kada su psi u grupi, tada se ponašaju po zakonima čopora, ističe veterinar, i na neki stimulus, koji može da bude strah, vrisak, hrana ili nešto drugo, reaguju kao razularena navijačka grupa i izgube kontrolu.

- Isto je kada navijačka grupa uhvati žrtvu na ulici i svako ga šutne jedanput i čovek umre od posledica povreda, tako je i kada su psi u pitanju - kaže Mišić. - Psi nisu agresivni dok ne dođu u stanje, uslovno rečeno, histerije, kada je posle toga teško bilo šta učiniti.

Zato se takvi obrasci ponašanja moraju seći u korenu i kada je štene malo, svaki neželjeni oblik ponašanja korigovati, da to posle kada je pas odrastao ne dovede do ovakvih tragedija, smatraju stručnjaci.

- Dečak psima nije mogao ništa nažao da učini da dođe do ove tragedije, ali je nešto isprovociralo takvo stanje. Ovo su nesreće koje se dešavaju. Na Zapadu i u uređenijim državama, psi su podeljeni upravo prema tome koliko mogu da budu potencijalno opasni i rotvajleri nažalost ulaze u najopasnije grupe, zajedno sa pit bulovima, stafordima i još nekim drugim borbenim psima - kaže veterinar. - Pas je nastao od vuka, koji funkcioniše u čoporu, a u njemu postoji hijerarhija. Problem najčešće nastaje kada u mladosti psa, a to je neki treći, četvrti mesec, pas pokušava, pogotovo kako stari do nekih sedam, osam meseci do godinu, dve, da se svojim egom nametne. Ukoliko vlasnik to nije uspeo da uradi kako treba i odreaguje, te stvari postavi na svoje mesto, moguće je da se ovakve stvari dese. Neki vlasnici u neznanju i podstiču agresivnost kod pasa, jer im je smešno i simpatično u nekom početku, ali posle je to jako teško kontrolisati.

Mišić napominje da je pas najbolji čovekov prijatelj kroz vekove, i postoji veza od davnina kada je pračoveku bio prijatelj pored ognjišta i čuvao ga od drugih životinja i to je veza kroz istoriju kada gledamo čoveka i psa.

- U vremenu u kome živimo imamo izopačenih stvari na sve strane, tako je i ovde. Agresivnost psa je osobina koja se izbacuje. Pas koji ujede sudiju na izložbi biva diskvalifikovan i pas ne bi smeo da se pari više. Kako imamo problema u društvu u drugim segmentima, tako imamo i ovde. Problem se reši novcima, pas dobije ocenu ili takve pse moraju da “hendluju” profesionalci. Isto je kao kad date pokvaren dobrom vozaču, on će ga dovesti na mesto gde treba i bez kočnica, međutim kada date dobar auto početniku, on će se slupati - kaže Mišić. - Odgajivači i veterinari mogu da postupaju i sa agresivnim psom i uspevaju da ga zauzdaju, što ne mora da znači da će to biti slučaj u situaciji ko ne može to da iskontroliše.

Psi su i moda, te ljudi vole i da ih se boje, ili im se dive, smatra veterinar, ali smo svedoci da postoje i neuravnoteženi psi.

- Ako pas zareži, odmah treba sistemski rešavati i nametnuti se psu kao autoritet, odnosno alfa mužjak -  savetuje veterinar. M. Stakić