Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Мету за проверу сумњивог богатства ставља Пореска управа

23.02.2021. 17:01 17:10
Пише:
Фото: pixabay.com

Од наредног месеца требало би да ступи на снагу Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, а оне чија би имовина, можда, подлегла под неки од чланова тог правног документа треба да знају да је предвиђено опорезивање по стопи од 75 одсто.

Да подсетимо, Закон је донет почетком прошле године с одложеном применом од годину дана и уређује поступак утврђивања имовине физичког лица, њено увећање и посебан порез на имовину за коју физичко лице не може да докаже да је стекло на законит начин. То, заправо, значи да ће они који у знатној мери повећају свој имовину морати да имају ваљане доказе о томе на који су то начин учинили. Да ли ће тако и бити показаће време, али стручњаци указују да је поступак провере имовине компликован и дуготрајан, те да у Србији нема валидних података о свим приходима.

По речима пореског саветника Ђерђа Папа, реч је о закону који утврђује повећање имовине коју неко поседује - од одређеног дана до дана када се обави контрола те имовине.

- Уколико нема ваљане потврде да је реч о имовини, односно приходима који су стечени на законит начин и за шта су плаћени порези, требало би да се утврђује порекло стечене имовине, а у супротном, дакле у случајевима када је имовина стечена на законит начин - наследство, продаја... не би требало нешто тако очекивати - каже Пап.


Термин “имовина” означава непокретне и покретне ствари, регистроване или нерегистроване, као и друга имовинска права у Србији и иностранству, док су „пријављени приходи” приходи физичког лица који су пријављни надлежном пореском органу


Како би се овај Закон спроводио у пракси, потребно је да Пореска управа обезбеди посебну јединицу, која ће се бавити његовом наплатом. Треба знати да Пореска управа покреће поступак контроле ако се у "prеthodnom поступку учини вероватним" да у највише три узастопне календарске године у којима је физичко лице увећало имовину, постоји разлика између ње и пријављених прихода, већа од 150.000 евра у динарској противвредности. Терет доказивања увећања имовине у односу на пријављене приходе физичког лица је на Пореској управи, а након тога терет доказивања је на физичком лицу, односно порески обвезник мора да докаже да је имовина, у делу у којем њено увећање није у складу с пријављеним приходима, стечена законито.


У току мање измене

- Тек треба видети како ће се Закон о утврђивању порекла имовине примењивати, јер су тренутно у Скупштини Србије у процедури неке, мање, измене закона, а још нису донети ни подзаконски акти, тако да се, заправо, још не може ни претпоставити како ће се поступак утврђивања порекла имовине одвијати у пракси - каже Ђерђ Пап. - Поступак доказивања покреће Пореска управа, а могуће је и да је неко обавести да нечија имовина није у складу с примањима, после чега Пореска управа, у којој се ради анализа ризика, поступак покреће или не покреће.


Иначе, термин “имовина” означава непокретне и покретне ствари, регистроване или нерегистроване, као и друга имовинска права у Србији и иностранству, док су „пријављени приходи” приходи физичког лица који су пријављни надлежном пореском органу. „Увећање имовине” представља позитивну разлику између вредности имовине физичког лица на крају одређеног периода у односу на његов почетак, а под термином „незаконито стечена имовина” подразумева се разлика између увећања имовине и пријављених прихода за коју физичко лице не докаже да је стечена на законит начин.

У имовину се убрајају и финансијски инструменти, удели у правном лицу, опрема за обављање самосталне делатности, моторна возила, пловни објекти, ваздухоплови, штедни улози, готов новац и друга имовинска права. Пореска управа може да користи све врсте евиденција и података које поседују надлежни органи, а поступак се спроводи на основу анализе ризика, у складу с годишњим смерницама које доноси директор Пореске управе и оне нису јавно доступне.

Д. Млађеновић

Пише:
Пошаљите коментар