Metu za proveru sumnjivog bogatstva stavlja Poreska uprava
Od narednog meseca trebalo bi da stupi na snagu Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, a one čija bi imovina, možda, podlegla pod neki od članova tog pravnog dokumenta treba da znaju da je predviđeno oporezivanje po stopi od 75 odsto.
Da podsetimo, Zakon je donet početkom prošle godine s odloženom primenom od godinu dana i uređuje postupak utvrđivanja imovine fizičkog lica, njeno uvećanje i poseban porez na imovinu za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način. To, zapravo, znači da će oni koji u znatnoj meri povećaju svoj imovinu morati da imaju valjane dokaze o tome na koji su to način učinili. Da li će tako i biti pokazaće vreme, ali stručnjaci ukazuju da je postupak provere imovine komplikovan i dugotrajan, te da u Srbiji nema validnih podataka o svim prihodima.
Po rečima poreskog savetnika Đerđa Papa, reč je o zakonu koji utvrđuje povećanje imovine koju neko poseduje - od određenog dana do dana kada se obavi kontrola te imovine.
- Ukoliko nema valjane potvrde da je reč o imovini, odnosno prihodima koji su stečeni na zakonit način i za šta su plaćeni porezi, trebalo bi da se utvrđuje poreklo stečene imovine, a u suprotnom, dakle u slučajevima kada je imovina stečena na zakonit način - nasledstvo, prodaja... ne bi trebalo nešto tako očekivati - kaže Pap.
Termin “imovina” označava nepokretne i pokretne stvari, registrovane ili neregistrovane, kao i druga imovinska prava u Srbiji i inostranstvu, dok su „prijavljeni prihodi” prihodi fizičkog lica koji su prijavljni nadležnom poreskom organu
Kako bi se ovaj Zakon sprovodio u praksi, potrebno je da Poreska uprava obezbedi posebnu jedinicu, koja će se baviti njegovom naplatom. Treba znati da Poreska uprava pokreće postupak kontrole ako se u "prethodnom postupku učini verovatnim" da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima je fizičko lice uvećalo imovinu, postoji razlika između nje i prijavljenih prihoda, veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a nakon toga teret dokazivanja je na fizičkom licu, odnosno poreski obveznik mora da dokaže da je imovina, u delu u kojem njeno uvećanje nije u skladu s prijavljenim prihodima, stečena zakonito.
U toku manje izmene
- Tek treba videti kako će se Zakon o utvrđivanju porekla imovine primenjivati, jer su trenutno u Skupštini Srbije u proceduri neke, manje, izmene zakona, a još nisu doneti ni podzakonski akti, tako da se, zapravo, još ne može ni pretpostaviti kako će se postupak utvrđivanja porekla imovine odvijati u praksi - kaže Đerđ Pap. - Postupak dokazivanja pokreće Poreska uprava, a moguće je i da je neko obavesti da nečija imovina nije u skladu s primanjima, posle čega Poreska uprava, u kojoj se radi analiza rizika, postupak pokreće ili ne pokreće.
Inače, termin “imovina” označava nepokretne i pokretne stvari, registrovane ili neregistrovane, kao i druga imovinska prava u Srbiji i inostranstvu, dok su „prijavljeni prihodi” prihodi fizičkog lica koji su prijavljni nadležnom poreskom organu. „Uvećanje imovine” predstavlja pozitivnu razliku između vrednosti imovine fizičkog lica na kraju određenog perioda u odnosu na njegov početak, a pod terminom „nezakonito stečena imovina” podrazumeva se razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koju fizičko lice ne dokaže da je stečena na zakonit način.
U imovinu se ubrajaju i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti, vazduhoplovi, štedni ulozi, gotov novac i druga imovinska prava. Poreska uprava može da koristi sve vrste evidencija i podataka koje poseduju nadležni organi, a postupak se sprovodi na osnovu analize rizika, u skladu s godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave i one nisu javno dostupne.
D. Mlađenović