Metu za proveru sumnjivog bogatstva stavlja Poreska uprava

Da podsetimo, Zakon je donet početkom prošle godine s odloženom primenom od godinu dana i uređuje postupak utvrđivanja imovine fizičkog lica, njeno uvećanje i poseban porez na imovinu za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način. To, zapravo, znači da će oni koji u znatnoj meri povećaju svoj imovinu morati da imaju valjane dokaze o tome na koji su to način učinili. Da li će tako i biti pokazaće vreme, ali stručnjaci ukazuju da je postupak provere imovine komplikovan i dugotrajan, te da u Srbiji nema validnih podataka o svim prihodima.

Po rečima poreskog savetnika Đerđa Papa, reč je o zakonu koji utvrđuje povećanje imovine koju neko poseduje - od određenog dana do dana kada se obavi kontrola te imovine.

- Ukoliko nema valjane potvrde da je reč o imovini, odnosno prihodima koji su stečeni na zakonit način i za šta su plaćeni porezi, trebalo bi da se utvrđuje poreklo stečene imovine, a u suprotnom, dakle u slučajevima kada je imovina stečena na zakonit način - nasledstvo, prodaja... ne bi trebalo nešto tako očekivati - kaže Pap.

Termin “imovina” označava nepokretne i pokretne stvari, registrovane ili neregistrovane, kao i druga imovinska prava u Srbiji i inostranstvu, dok su „prijavljeni prihodi” prihodi fizičkog lica koji su prijavljni nadležnom poreskom organu

Kako bi se ovaj Zakon sprovodio u praksi, potrebno je da Poreska uprava obezbedi posebnu jedinicu, koja će se baviti njegovom naplatom. Treba znati da Poreska uprava pokreće postupak kontrole ako se u "prethodnom postupku učini verovatnim" da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima je fizičko lice uvećalo imovinu, postoji razlika između nje i prijavljenih prihoda, veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a nakon toga teret dokazivanja je na fizičkom licu, odnosno poreski obveznik mora da dokaže da je imovina, u delu u kojem njeno uvećanje nije u skladu s prijavljenim prihodima, stečena zakonito.

U toku manje izmene

- Tek treba videti kako će se Zakon o utvrđivanju porekla imovine primenjivati, jer su trenutno u Skupštini Srbije u proceduri neke, manje, izmene zakona, a još nisu doneti ni podzakonski akti, tako da se, zapravo, još ne može ni pretpostaviti kako će se postupak utvrđivanja porekla imovine odvijati u praksi - kaže Đerđ Pap. - Postupak dokazivanja pokreće Poreska uprava, a moguće je i da je neko obavesti da nečija imovina nije u skladu s primanjima, posle čega Poreska uprava, u kojoj se radi analiza rizika, postupak pokreće ili ne pokreće.

Inače, termin “imovina” označava nepokretne i pokretne stvari, registrovane ili neregistrovane, kao i druga imovinska prava u Srbiji i inostranstvu, dok su „prijavljeni prihodi” prihodi fizičkog lica koji su prijavljni nadležnom poreskom organu. „Uvećanje imovine” predstavlja pozitivnu razliku između vrednosti imovine fizičkog lica na kraju određenog perioda u odnosu na njegov početak, a pod terminom „nezakonito stečena imovina” podrazumeva se razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koju fizičko lice ne dokaže da je stečena na zakonit način.

U imovinu se ubrajaju i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti, vazduhoplovi, štedni ulozi, gotov novac i druga imovinska prava. Poreska uprava može da koristi sve vrste evidencija i podataka koje poseduju nadležni organi, a postupak se sprovodi na osnovu analize rizika, u skladu s godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave i one nisu javno dostupne.

D. Mlađenović