„Дневник” открива: У Србији делује 27 организованих криминалних група

Већина ОКГ које су деловале у prеthodnom периоду разбијена је или знатно ослабљена захваљујући ефикасном раду полиције. С обзиром на начин на који су биле организоване, поједине ОКГ су престале да делују због хапшења њихових вођа или утицајнијих чланова. Као последица међусобних обрачуна и непостојања вође и кључних чланова, неке ОКГ су знатно ослабиле, док су друге своје активности потпуно преусмериле изван граница Србије, констатује се у документу у који је „Дневник” имао увид.

„За постојеће организоване криминалне групе је карактеристично да су променљиве бројности и састава. Највише је група средњег нивоа организованости (55,6 одсто), 25,9 одсто је високог нивоа организованости, а 18,5 одсто ниског. Већина ОКГ делује на локалном, регионалном или националном нивоу, док око 40 одсто група спроводи своје криминалне активности на територијама двеју држава или више њих”, наводи се у најновијем документу МУП-а.

Бројност чланова ОКГ је у корелацији с нивоом њихове организованости и величином територије на којој делују. Групе високог нивоа организованости, које делују на међународном нивоу, имају знатно више чланова од оних које делују на локалном или регионалном нивоу.

ОКГ ниског нивоа организованости просечно имају седам чланова, оне средњег нивоа имају по десет, док ОКГ високог нивоа у просеку имају 12 чланова.

Седам одсто криминалаца у иностранству променило идентитет

Бежећи од хапшења и кривичне одговорности, поједини утицајнији чланови ОКГ побегли су из Србије, тако да под лажним именима и с фалсификованим личним документима бораве у земљама Европе или Јужне Америке.

Тренутно је 7,5 одсто  чланова ОКГ у бекству и за њима су расписане потернице. Ради лакшег кретања и вршења кривичних дела у иностранству, приближно седам одсто припадника ОКГ је званично променило идентитет, док више од осам процената користи лажна документа за идентификацију.

Чланови ОКГ углавном су мушког пола и у просеку имају приближно 38 година. Готово 80 одсто њих су повратници у извршењу кривичних дела, од којих је приближно 60 одсто осуђивано на затворске казне дуже од године, показује истраживање.

У саставу ОКГ је 5,4 одсто жена, чије је просечно животно доба приближно 33 године, а углавном су задужене за финансије и логистичке послове. Петина их је раније осуђивана.

Евидентирано је и приближно 12 одсто страних држављана као чланова ОКГ, просечне животне доби од 43 године, који често имају улогу организатора или суорганизатора групе.

Многе ОКГ су изузетно флексибилне и спремне да своју активност и модалитете деловања брзо прилагоде захтевима криминалног тржишта и могућностима за стицање већег профита. Као пример могу послужити ОКГ које су производњу марихуане, због близине тржишта за дистрибуцију наркотика, изместиле из Републике Србије у земље Западне и Средње Европе, водећи се чињеницом да краћи пут од места производње до места продаје смањује ризик од откривања приликом транспорта, повећавајући могућности за зараду.

Осим тога, последњих година део ниско и средње организованих ОКГ усмерава своје криминалне активности, водећи се потребама криминалног тржишта у датом тренутку, кријумчарење миграната, акцизне и друге врсте робе.

Посебно висок степен флексибилности исказују када су у питању промене кријумчарских рута у складу с новим токовима криминалног тржишта, али и с тренутним социјалним, економским, политичким, законодавним, технолошким и осталим факторима средине.

Увођењем нелегално стеченог новца у легалне токове заокружује се основна криминална делатност ОКГ. Увећање њихове финансијске моћи условљава виши ниво организованости, чиме се омогућавају ширење активности, заузимање боље позиције на тржишту криминала и већи коруптивни утицај.

Миграторна кретања становништва и његово груписање у великим градовима повећали су тражњу за стамбеним и пословним објектима у великим економским центрима, у чему су ОКГ препознале могућност за инвестирање новца стеченог криминалом, који се на тај начин истовремено пласира у легалне токове. Тако чланови ОКГ постају власници некретнина и пословних објеката на ексклузивним локацијама.

Вође и високорангирани чланови ОКГ купују или отварају фирме које послују у Србији и у иностранству, а новац стечен таквим криминалним активностима део њих улаже и у отварање угоститељских објеката и објеката за организовање игара на срећу. У структури идентификоване покретне имовине највећи део чине путничка и теретна возила и новац, док релативно мањи проценат припада категорији осталих возила, радних машина и пловила.

Имовина се све више прикрива куповином некретнина у иностранству, као и пребацивањем власништва на трећа лица – како физичка, тако и правна, која као фиктивни власници непокретности прикривају стварног власника, констатује се у документу.

Чланови ОКГ пласирају новац у легалне токове посредством оф-шор компанија јер је праћење таквих трансакција прилично отежано. Оф-шор компаније затим оснивају друге компаније и предузећа, у којима се као директори или одговорна лица појављују особе које те функције преузимају уместо стварних власника. Тако основана предузећа јављају се на јавне позиве и учествују у поступцима јавних набавки, чиме се затвара циклус пласирања новца стеченог криминалом у легалне токове.

Забележено је и да се тако основана предузећа појављују као инвеститори или суинвеститори изградње луксузних стамбено-пословних комплекса.

За убацивање нелегалног новца у легалне токове ОКГ користе све сложеније обрасце, које вешто прилагођавају актуелним променама и развоју домаћег и међународног финансијског система.

Развој интернета као глобалног феномена нуди огромне могућности за злоупотребу и вршење кривичних дела. Захваљујући савременим технологијама, указује се и могућност за претварање незаконито стечене имовине у виртуелне валуте и друге облике имовине на интернету, тако да се убудуће очекује све израженија тенденција претварања такоо стечене имовине у виртуелне валуте.

Коруптивни утицај се испољава у различитим видовима, што зависи од криминалне активности којом се ОКГ бави. Висок степен организованости претпоставља и велику финансијску моћ ОКГ, остављајући разноврсне могућности за вршење коруптивног утицаја, који ОКГ користе да би постигле да се неометано баве својом примарном криминалном делатношћу и наставиле да се богате. Ту је тежња да се обезбеди неометан приступ информацијама на основу којих стичу повољнији положај у односу на конкуренцију, као и да се обезбеди заштита од кривичног гоњења кроз утицај на правосуђе и полицију, али и на сведоке у кривичном и судском поступку.

На степен рањивости на коруптивни утицај у великој мери утичу економска ситуација у Републици Србији као земљи у развоју, односно социјални и економски стандард грађана. С обзиром на то да Република Србија бележи економски раст и континуирано повећање стандарда грађана, међу којима и носилаца јавних функција, као и да је током 2018. године формирана посебна организациона јединица за откривање и сузбијање корупције, убудуће се очекује смањење коруптивног утицаја ОКГ, указује се у документу МУП-а „Процена претње од тешког и организованиг криминала”.

Д. Николић

М. Бозокин