„Dnevnik” otkriva: U Srbiji deluje 27 organizovanih kriminalnih grupa

Većina OKG koje su delovale u prethodnom periodu razbijena je ili znatno oslabljena zahvaljujući efikasnom radu policije. S obzirom na način na koji su bile organizovane, pojedine OKG su prestale da deluju zbog hapšenja njihovih vođa ili uticajnijih članova. Kao posledica međusobnih obračuna i nepostojanja vođe i ključnih članova, neke OKG su znatno oslabile, dok su druge svoje aktivnosti potpuno preusmerile izvan granica Srbije, konstatuje se u dokumentu u koji je „Dnevnik” imao uvid.

„Za postojeće organizovane kriminalne grupe je karakteristično da su promenljive brojnosti i sastava. Najviše je grupa srednjeg nivoa organizovanosti (55,6 odsto), 25,9 odsto je visokog nivoa organizovanosti, a 18,5 odsto niskog. Većina OKG deluje na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou, dok oko 40 odsto grupa sprovodi svoje kriminalne aktivnosti na teritorijama dveju država ili više njih”, navodi se u najnovijem dokumentu MUP-a.

Brojnost članova OKG je u korelaciji s nivoom njihove organizovanosti i veličinom teritorije na kojoj deluju. Grupe visokog nivoa organizovanosti, koje deluju na međunarodnom nivou, imaju znatno više članova od onih koje deluju na lokalnom ili regionalnom nivou.

OKG niskog nivoa organizovanosti prosečno imaju sedam članova, one srednjeg nivoa imaju po deset, dok OKG visokog nivoa u proseku imaju 12 članova.

Sedam odsto kriminalaca u inostranstvu promenilo identitet

Bežeći od hapšenja i krivične odgovornosti, pojedini uticajniji članovi OKG pobegli su iz Srbije, tako da pod lažnim imenima i s falsifikovanim ličnim dokumentima borave u zemljama Evrope ili Južne Amerike.

Trenutno je 7,5 odsto  članova OKG u bekstvu i za njima su raspisane poternice. Radi lakšeg kretanja i vršenja krivičnih dela u inostranstvu, približno sedam odsto pripadnika OKG je zvanično promenilo identitet, dok više od osam procenata koristi lažna dokumenta za identifikaciju.

Članovi OKG uglavnom su muškog pola i u proseku imaju približno 38 godina. Gotovo 80 odsto njih su povratnici u izvršenju krivičnih dela, od kojih je približno 60 odsto osuđivano na zatvorske kazne duže od godine, pokazuje istraživanje.

U sastavu OKG je 5,4 odsto žena, čije je prosečno životno doba približno 33 godine, a uglavnom su zadužene za finansije i logističke poslove. Petina ih je ranije osuđivana.

Evidentirano je i približno 12 odsto stranih državljana kao članova OKG, prosečne životne dobi od 43 godine, koji često imaju ulogu organizatora ili suorganizatora grupe.

Mnoge OKG su izuzetno fleksibilne i spremne da svoju aktivnost i modalitete delovanja brzo prilagode zahtevima kriminalnog tržišta i mogućnostima za sticanje većeg profita. Kao primer mogu poslužiti OKG koje su proizvodnju marihuane, zbog blizine tržišta za distribuciju narkotika, izmestile iz Republike Srbije u zemlje Zapadne i Srednje Evrope, vodeći se činjenicom da kraći put od mesta proizvodnje do mesta prodaje smanjuje rizik od otkrivanja prilikom transporta, povećavajući mogućnosti za zaradu.

Osim toga, poslednjih godina deo nisko i srednje organizovanih OKG usmerava svoje kriminalne aktivnosti, vodeći se potrebama kriminalnog tržišta u datom trenutku, krijumčarenje migranata, akcizne i druge vrste robe.

Posebno visok stepen fleksibilnosti iskazuju kada su u pitanju promene krijumčarskih ruta u skladu s novim tokovima kriminalnog tržišta, ali i s trenutnim socijalnim, ekonomskim, političkim, zakonodavnim, tehnološkim i ostalim faktorima sredine.

Uvođenjem nelegalno stečenog novca u legalne tokove zaokružuje se osnovna kriminalna delatnost OKG. Uvećanje njihove finansijske moći uslovljava viši nivo organizovanosti, čime se omogućavaju širenje aktivnosti, zauzimanje bolje pozicije na tržištu kriminala i veći koruptivni uticaj.

Migratorna kretanja stanovništva i njegovo grupisanje u velikim gradovima povećali su tražnju za stambenim i poslovnim objektima u velikim ekonomskim centrima, u čemu su OKG prepoznale mogućnost za investiranje novca stečenog kriminalom, koji se na taj način istovremeno plasira u legalne tokove. Tako članovi OKG postaju vlasnici nekretnina i poslovnih objekata na ekskluzivnim lokacijama.

Vođe i visokorangirani članovi OKG kupuju ili otvaraju firme koje posluju u Srbiji i u inostranstvu, a novac stečen takvim kriminalnim aktivnostima deo njih ulaže i u otvaranje ugostiteljskih objekata i objekata za organizovanje igara na sreću. U strukturi identifikovane pokretne imovine najveći deo čine putnička i teretna vozila i novac, dok relativno manji procenat pripada kategoriji ostalih vozila, radnih mašina i plovila.

Imovina se sve više prikriva kupovinom nekretnina u inostranstvu, kao i prebacivanjem vlasništva na treća lica – kako fizička, tako i pravna, koja kao fiktivni vlasnici nepokretnosti prikrivaju stvarnog vlasnika, konstatuje se u dokumentu.

Članovi OKG plasiraju novac u legalne tokove posredstvom of-šor kompanija jer je praćenje takvih transakcija prilično otežano. Of-šor kompanije zatim osnivaju druge kompanije i preduzeća, u kojima se kao direktori ili odgovorna lica pojavljuju osobe koje te funkcije preuzimaju umesto stvarnih vlasnika. Tako osnovana preduzeća javljaju se na javne pozive i učestvuju u postupcima javnih nabavki, čime se zatvara ciklus plasiranja novca stečenog kriminalom u legalne tokove.

Zabeleženo je i da se tako osnovana preduzeća pojavljuju kao investitori ili suinvestitori izgradnje luksuznih stambeno-poslovnih kompleksa.

Za ubacivanje nelegalnog novca u legalne tokove OKG koriste sve složenije obrasce, koje vešto prilagođavaju aktuelnim promenama i razvoju domaćeg i međunarodnog finansijskog sistema.

Razvoj interneta kao globalnog fenomena nudi ogromne mogućnosti za zloupotrebu i vršenje krivičnih dela. Zahvaljujući savremenim tehnologijama, ukazuje se i mogućnost za pretvaranje nezakonito stečene imovine u virtuelne valute i druge oblike imovine na internetu, tako da se ubuduće očekuje sve izraženija tendencija pretvaranja takoo stečene imovine u virtuelne valute.

Koruptivni uticaj se ispoljava u različitim vidovima, što zavisi od kriminalne aktivnosti kojom se OKG bavi. Visok stepen organizovanosti pretpostavlja i veliku finansijsku moć OKG, ostavljajući raznovrsne mogućnosti za vršenje koruptivnog uticaja, koji OKG koriste da bi postigle da se neometano bave svojom primarnom kriminalnom delatnošću i nastavile da se bogate. Tu je težnja da se obezbedi neometan pristup informacijama na osnovu kojih stiču povoljniji položaj u odnosu na konkurenciju, kao i da se obezbedi zaštita od krivičnog gonjenja kroz uticaj na pravosuđe i policiju, ali i na svedoke u krivičnom i sudskom postupku.

Na stepen ranjivosti na koruptivni uticaj u velikoj meri utiču ekonomska situacija u Republici Srbiji kao zemlji u razvoju, odnosno socijalni i ekonomski standard građana. S obzirom na to da Republika Srbija beleži ekonomski rast i kontinuirano povećanje standarda građana, među kojima i nosilaca javnih funkcija, kao i da je tokom 2018. godine formirana posebna organizaciona jedinica za otkrivanje i suzbijanje korupcije, ubuduće se očekuje smanjenje koruptivnog uticaja OKG, ukazuje se u dokumentu MUP-a „Procena pretnje od teškog i organizovanig kriminala”.

D. Nikolić

M. Bozokin