Ватерполисткиње Војводине стрпљиво градиле темељ за успех

То је и сасвим оправдано јер су Новосађанке оствариле историјски успех, узеле су први трофеј, који ће, надају се, бити подстрек за следеће тријумфалне тренутке. У Војводини, чији мушки клуб ове године слави 85. рођендан, ово је првенац када је реч о сениорским пехарима на националном нивоу.

– У финалу су девојке одрадиле врхунски посао. Биле су прави тим, у сваком тренутку се знало која је чија улога. Одбрана је била одлична и пресудна, поготово у кључним тренуцима. Битно је било да остану фокусиране, а то су и учиниле и задржале су смиреност до краја, што није био случај prеthodnih година – осврнула се на дуел с Палилулом тренер Војводине Слађана Дрезгић.

Црвено–беле су имале све у својим рукама после две четвртине када су на одмор отишле вођством 4:2. Потом су противнице преокренуле (5:4) али више од тога нису успеле.

– На полувремену сам им рекла да већ имају резултат и да га не вијају него само да наставе са истом игром. Десило се почетком треће четвртине супротно и више су се обазирале на резултат, што је довело до тог преокрета. Схватиле су на време шта су урадиле, искусне су и лако су се вратиле на старо.

Дрезгићева, ипак, сматра да финале није била најтежа утакмица, већ други квалификациони турнир одигран у Београду на ком је Војводина победила Црвену звезду и Таш, а изгубила од Палилуле.

– Тежи део је био тај викенд, како физички, тако и психички. И даље мислим да је он био пресудан за овај резултат и да је тај пораз била најбоља ствар пред финале, због психолошког аспекта. У борби за пехар нам је преостало да покажемо све оно на чему смо до сада радиле и најважније је било да девојке остану хладних глава, што су и учиниле.

После освајања Купа победом над шампионом државе Палилуом, Војводина је зацртала следећи циљ.

– Свакако да су нам амбиције порасле, што је нормално. У фебруару би требало да почне домаће првенство, ако не буде нешто померено због епидемије. Надам се да ћемо бити здраве и тада ћемо моћи да се боримо за дуплу круну – рекла је Слађана Дрезгић.

Пут до првог трофеја био је проткан великим залагањем, радом, али и стрпљењем. Имала је Војводина пре три године прилику да се надмеће за титулу, али је у финалу изгубила од Звезде.

– Од тада смо ово прижељкивале. Била сам стрпљива и чекала сам да младе играчице стасају и да могу да се носе са свиме што овакве утакмице доносе. Било је потребно да ипак дође и неко искуснији, па смо ове сезоне склопили коцкице довођењем Јоване Пантовић, Исидоре Дамњановић и Јање Капларевић. Оне су се одлично уклопиле, као да су од првог дана биле у Војводини и атмосфера у екипи је врхунска, што је заиста важно.

Ни Новосађанке нису остале имуне на здравствене проблеме проузроковане коронавирусом, али су на крају нађачале и ту препреку.

– Само десет дана пре финала две девојке су нам се вратиле после карантина, што значи да су на другом квалификационом турниру играле без адекватног тренинга. Ноћ уочи финала једна играчица нам је због других здравствених тегоба завршила у хитној, али је сутра стиснула зубе и ускочила у воду – нагласила је Слађана Дрезгић борбеност својих изабраница, које су без икакве сумње сасвим заслужено ушле у клупску историју.

К. Бугарски