Резон: Клопка за Дачића - замка за Вучића

Јавни сервис није телевизија свих грађана, него средство политичке пропаганде. Али не у корист Александра Вучића! Клопка у коју је РТС гурнуо Ивицу Дачића, није прављена за њега. Дачић је искоришћен као мамац за лов на Вучића, као доказ да је опозиција у праву када каже да он спроводи цензуру у медијима, и да они зато губе изборе.

Ивица Дачић био је гост РТС-а. У паузи, за време емитовања реклама, Дачић и водитељка Нада Гогић, на њено инсистирање разменили су неколико непланираних, спонтаних реченица. Како је спонтаност, мајка свих побачаја, из тог ћеретања, родио се проблем. Он међутим није настао у премијерном приказивању, већ сутрадан. 

Ми у том занимљивом снимку сазнајемо да Дачић одбија да прича о сукобу између Зоране Михахајловић и Душана Бајатовића, и да га не занима да се бави Драганом Ђиласом и опозицијом, јер је реч о политичким аматерима.

И сад, кад је све то тако, како јесте, и ко сам ја да тврдим супротно, и откуд ми докази да Вучић не утиче на програм РТС-а, кад то непрестано тврди цела опозиција? И, наравно, Драган Ђилас! Како смем да оспоравам обе телевизије, оба портала и све новине под Ђиласовом контролом? На основу чега доказујем да РТС не контролише Вучић, него Ђилас, и други, мање видљиви наручиоци?

Одговори су једноставни. На основу здравог разума, зрна логике, и професионалног познавања новинарства и односа с јавношћу, али и елементарног знања о реализацији телевизијских емисија.

Докази се увек изводе постпуно и доследно. Али пре тога треба утврдити шта се заправо десило. 

Ићи ћемо редом. Новинар и уредник био сам дуже од 20 година. Написао сам и уредио више десетина хиљада текстова. Због раскринкавања политичких интрига, закулисних игара, и планова, био сам кривично гоњен осам, и тужен 12 пута. И данас на суду доказујем да су 5. октобар, и долазак на власт људи опасних намера, попут Ђиласа, Тадића, Јеремића, били погубнији по Србе и Србију од НАТО бомбардовања. Једини сам уредник у Европи, који је после пада комунизма извођен на преки суд. Разлог? Дао сам дозволу да се у политичкој рубрици листа који сам уређивао објави извештај да су Драган Шутановац и Демократска странка уништили Војску Србије; да држава није спремна за рат, јер ниједан грађанин не зна свој ратни распоред; да нам је оружје застарело, зарђало; и да војници ходају поцепани и гладни. Поражавајуће, али свима знане чињенице, преко ноћи су се преобратиле у државну тајну, па сам три пута привођен и саслушаван у центру обавештајне службе и експресно оптужен.

Духове прошлости не будим из носталгичних разлога. Објашњавам намештаљку! Политичку диверзију сличну оној која је изведена над Ивицом Дачићем. “Грађански лист” који сам уређивао био је трн у оку и кост у грлу власти Бориса Тадића, чији је, гле ироније, део био и Ивица Дачић, као министар полиције. Из броја у број смо раскринкавали крађе, указивали на корупционашке афере највиших државних руководилаца и тајкуна повезаних с Демократском странком.

И као једини медиј који није писао хвалоспеве о Тадићевој владавини, требали смо да будемо елиминисани и уништени. Пошто то нису успевали да учине тужбама, извршили су саботажу. Утврдили су да новине послују с губитком, и да би се угасиле креирањем случаја, заснованог на кривичној одговорности, који би изазвао психозу међу члановима редакције, а власницима створио нове финансијске проблеме. Објављивање строго поверљивог извештаја, којим се 20 дана бавила целокупна српска и међународна јавност, довело је до остварења циља политичких демијурга из Крунске. “Грађански лист” је под притисцима угашен, а редакција расформирана.

Уз то, односима с јавношћу, професионално и успешно се бавим 12 година. И поуздано знам, јер су моји клијенти заједно с Ђиласом и другим функционерима Тадићеве Демократске странке, учествовали у ТВ емисијама и дебатама, да је у периоду њиховог иживљавања над Србијом уведено правило да се у ТВ емисије иде тек након што пи-ар службе утаначе теме и питања о којима сме да се разговара. И што је још важније, у паузама снимања, или емитовања живих емисија никада се не разговара о концепту. Чак ни на сеоским телевизијама, које су финансирали и у изборним кампањама користили за ширење дефетизма и опсена.

И на крају, био сам аутор и водитељ политичког ток шоа, која се емитовао уживо и имао је репризно емитовање. И никада ни једном, једином госту осим повода за гостовање, нисам унапред предочио ниједно питање, нити смо у паузама разговарали о било чему. Угостио сам и жуте, и плаве и црвене. И сви имају право да посведоче да ли говорим истину.

Сада када смо утврдили везу теорије и праксе, могућа је поуздана анализа случаја Дачић - РТС.

Да би читаоци разумели размере политичке клопке морају разумети како телевизија функционише. Емисија која се репризно емитује представља готов материјал, у којем је већ емитован блок реклама, и да би се изменио њен садржај, непходно је да се изврше накнадне интервенције.

Постоји неколико занимљивости које упућују на намештаљу. Под број један. Ако се већ зна да политичари, преко ПР служби унапред дефинишу теме гостовања, зашто би водитељка РТС-а, пред камерама које раде питала оно што већ зна? Друго, осим њих двоје, у реализацији програма учествују бар два камермана, најмање два тонца,  организатор и реализатор, Дачићево обезбеђење, и евентуално неко из ПР службе Скупштине Србије. И Дачић би требао да размисли о поверењу и отказима. Једини савет који пи-ар служба треба да  саопшти функционеру за ког ради је врло једноставан - у паузи, никада не говори ниједну реч, тад су медији најопаснији.

Да би неформални разговор постао доступан гледаоцима, морала је да постоји свесна радња, која се састоји од више одвојених активности. Дакле, неко из куће, или неко споља, ко је могао да зна шта су водитељка и Дачић разговарали екс официо, што би рекли незванично, накнадно је удесио да се у репризи, уместо оног рекламног блока, због ког је разговор прекинут, емитује неформално ћаскање госта и водитеља. И тај снимак је одмах доспео, гле чуда, на телевизије повезане с Ђиласом.

Кад бих професионално био ангажован да урадим сценарио могућих исхода овакве активности, неминовно бих истрагу засновао на извођењу следећих доказа. Коме случај одговара? Ко има корист? И ко може да има губитак? Како функционише политичка монтажа?

Од Есхила до данас ништа се није изменило. Лице које је споменуто у првом чину, до краја представе мора одиграти ролу која му је намењена. Дакле, ко је лице, чије је име споменуто на крају првог чина, а да је већ у другом чину обзнанило своју везу с главним јунаком? Ко се одмах јавио? Не треба много погађати - Драган Ђилас!

Он је незванични разговор, који иницира, и на ком инсистира водитељка, искористио као крунски доказ за своје тврдње о тобожњој цензури. Цензура је занимљива ствар, и никад није видљива оку обичног посматрача. Нити мора бити спроведена директно. Србија се сећа да су рекламе у време успона Ђиласове маркетиншке фирме Дајрект медије постале важан сегмент програма, али и капитални приход РТС-а.

Утицај никад није једносмеран, нити једнозначан. Утицај је скуп више сложених, и често невидљивих нити које повезују одређене људе, или организације. Добре адвокатске, лобистичке, или маркетиншке агенције по правилу имају више заједничких копчи и по вертикали и по хоризонтали унутар субјекта утицаја.

Дачић није изабран случајно. Сачекуша је изведена само два дана након што је Дачић, који ће координирати дијалог о изборним правилима, изјавио да је захтев опозиције о раздвајању председничких и других избора бесмислен, и да Вучић неће као Тадић скраћивати мандат да би помогао странци на локалу.

- Спојили су их 2012. године, они који сада хоће да их раздвоје. Спојио их је Борис Тадић. Тадић је за годину дана скратио мандат причајући о томе да реформе не могу да се спроведу ако често имамо изборе. Сада фрагментирана ДС тражи да не буду у исто време председнички и парламентарни избори 2022. године. За разлику од 2012, 2022. ће бити редовни председнички избори и редовни градски избори. Вучић неће подносити оставку, не тражи скраћење мандата - рекао је Дачић.

Током вијетнамске кризе, Стејт департмент је осмислио план “Удица за патку”, којим је амерички председник Ричард Никсон претећи оштрим војним акцијама, покушавао да изнуди реакцију међународне заједнице. Удица за Дачића креирана је на истом принципу. Она треба да обезбеди непосредније учешће Европске уније, и оштрији притисак на Београд у прилагођавању изборних правила захтевима опозиције, на начин који би им помогао да се домогну власти.

Стратези који Ђиласа желе као противтежу Вучићу, на основу искустава из 2008. године, желе да посвађају СНС и СПС. Они верују да ће СПС-а у опозицији бити тај језичак на ваги који ће допринети рушењу Вучића. Финансијско-политички лобији који стоје иза Ђиласа, настојаће да наведу Вучића да поново посумња у лојалност и оданост Дачића и СПС-а. Уједно, Дачићу се може сервирати прича да би са садашњих седам одсто, као опозиционар имао 12, или 15 процената. Међутим, реч је о чистом хазарду, који Дачића засигурно може да кошта политичке будућности. Јер, он зна да је политика ствар могућег и да Вучић изборе не препушта случају.

Пише: Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за комуникације и односе с јавношћу