Rezon: Klopka za Dačića - zamka za Vučića

Javni servis nije televizija svih građana, nego sredstvo političke propagande. Ali ne u korist Aleksandra Vučića! Klopka u koju je RTS gurnuo Ivicu Dačića, nije pravljena za njega. Dačić je iskorišćen kao mamac za lov na Vučića, kao dokaz da je opozicija u pravu kada kaže da on sprovodi cenzuru u medijima, i da oni zato gube izbore.

Ivica Dačić bio je gost RTS-a. U pauzi, za vreme emitovanja reklama, Dačić i voditeljka Nada Gogić, na njeno insistiranje razmenili su nekoliko neplaniranih, spontanih rečenica. Kako je spontanost, majka svih pobačaja, iz tog ćeretanja, rodio se problem. On međutim nije nastao u premijernom prikazivanju, već sutradan. 

Mi u tom zanimljivom snimku saznajemo da Dačić odbija da priča o sukobu između Zorane Mihahajlović i Dušana Bajatovića, i da ga ne zanima da se bavi Draganom Đilasom i opozicijom, jer je reč o političkim amaterima.

I sad, kad je sve to tako, kako jeste, i ko sam ja da tvrdim suprotno, i otkud mi dokazi da Vučić ne utiče na program RTS-a, kad to neprestano tvrdi cela opozicija? I, naravno, Dragan Đilas! Kako smem da osporavam obe televizije, oba portala i sve novine pod Đilasovom kontrolom? Na osnovu čega dokazujem da RTS ne kontroliše Vučić, nego Đilas, i drugi, manje vidljivi naručioci?

Odgovori su jednostavni. Na osnovu zdravog razuma, zrna logike, i profesionalnog poznavanja novinarstva i odnosa s javnošću, ali i elementarnog znanja o realizaciji televizijskih emisija.

Dokazi se uvek izvode postpuno i dosledno. Ali pre toga treba utvrditi šta se zapravo desilo. 

Ići ćemo redom. Novinar i urednik bio sam duže od 20 godina. Napisao sam i uredio više desetina hiljada tekstova. Zbog raskrinkavanja političkih intriga, zakulisnih igara, i planova, bio sam krivično gonjen osam, i tužen 12 puta. I danas na sudu dokazujem da su 5. oktobar, i dolazak na vlast ljudi opasnih namera, poput Đilasa, Tadića, Jeremića, bili pogubniji po Srbe i Srbiju od NATO bombardovanja. Jedini sam urednik u Evropi, koji je posle pada komunizma izvođen na preki sud. Razlog? Dao sam dozvolu da se u političkoj rubrici lista koji sam uređivao objavi izveštaj da su Dragan Šutanovac i Demokratska stranka uništili Vojsku Srbije; da država nije spremna za rat, jer nijedan građanin ne zna svoj ratni raspored; da nam je oružje zastarelo, zarđalo; i da vojnici hodaju pocepani i gladni. Poražavajuće, ali svima znane činjenice, preko noći su se preobratile u državnu tajnu, pa sam tri puta privođen i saslušavan u centru obaveštajne službe i ekspresno optužen.

Duhove prošlosti ne budim iz nostalgičnih razloga. Objašnjavam nameštaljku! Političku diverziju sličnu onoj koja je izvedena nad Ivicom Dačićem. “Građanski list” koji sam uređivao bio je trn u oku i kost u grlu vlasti Borisa Tadića, čiji je, gle ironije, deo bio i Ivica Dačić, kao ministar policije. Iz broja u broj smo raskrinkavali krađe, ukazivali na korupcionaške afere najviših državnih rukovodilaca i tajkuna povezanih s Demokratskom strankom.

I kao jedini medij koji nije pisao hvalospeve o Tadićevoj vladavini, trebali smo da budemo eliminisani i uništeni. Pošto to nisu uspevali da učine tužbama, izvršili su sabotažu. Utvrdili su da novine posluju s gubitkom, i da bi se ugasile kreiranjem slučaja, zasnovanog na krivičnoj odgovornosti, koji bi izazvao psihozu među članovima redakcije, a vlasnicima stvorio nove finansijske probleme. Objavljivanje strogo poverljivog izveštaja, kojim se 20 dana bavila celokupna srpska i međunarodna javnost, dovelo je do ostvarenja cilja političkih demijurga iz Krunske. “Građanski list” je pod pritiscima ugašen, a redakcija rasformirana.

Uz to, odnosima s javnošću, profesionalno i uspešno se bavim 12 godina. I pouzdano znam, jer su moji klijenti zajedno s Đilasom i drugim funkcionerima Tadićeve Demokratske stranke, učestvovali u TV emisijama i debatama, da je u periodu njihovog iživljavanja nad Srbijom uvedeno pravilo da se u TV emisije ide tek nakon što pi-ar službe utanače teme i pitanja o kojima sme da se razgovara. I što je još važnije, u pauzama snimanja, ili emitovanja živih emisija nikada se ne razgovara o konceptu. Čak ni na seoskim televizijama, koje su finansirali i u izbornim kampanjama koristili za širenje defetizma i opsena.

I na kraju, bio sam autor i voditelj političkog tok šoa, koja se emitovao uživo i imao je reprizno emitovanje. I nikada ni jednom, jedinom gostu osim povoda za gostovanje, nisam unapred predočio nijedno pitanje, niti smo u pauzama razgovarali o bilo čemu. Ugostio sam i žute, i plave i crvene. I svi imaju pravo da posvedoče da li govorim istinu.

Sada kada smo utvrdili vezu teorije i prakse, moguća je pouzdana analiza slučaja Dačić - RTS.

Da bi čitaoci razumeli razmere političke klopke moraju razumeti kako televizija funkcioniše. Emisija koja se reprizno emituje predstavlja gotov materijal, u kojem je već emitovan blok reklama, i da bi se izmenio njen sadržaj, nephodno je da se izvrše naknadne intervencije.

Postoji nekoliko zanimljivosti koje upućuju na nameštalju. Pod broj jedan. Ako se već zna da političari, preko PR službi unapred definišu teme gostovanja, zašto bi voditeljka RTS-a, pred kamerama koje rade pitala ono što već zna? Drugo, osim njih dvoje, u realizaciji programa učestvuju bar dva kamermana, najmanje dva tonca,  organizator i realizator, Dačićevo obezbeđenje, i eventualno neko iz PR službe Skupštine Srbije. I Dačić bi trebao da razmisli o poverenju i otkazima. Jedini savet koji pi-ar služba treba da  saopšti funkcioneru za kog radi je vrlo jednostavan - u pauzi, nikada ne govori nijednu reč, tad su mediji najopasniji.

Da bi neformalni razgovor postao dostupan gledaocima, morala je da postoji svesna radnja, koja se sastoji od više odvojenih aktivnosti. Dakle, neko iz kuće, ili neko spolja, ko je mogao da zna šta su voditeljka i Dačić razgovarali eks oficio, što bi rekli nezvanično, naknadno je udesio da se u reprizi, umesto onog reklamnog bloka, zbog kog je razgovor prekinut, emituje neformalno ćaskanje gosta i voditelja. I taj snimak je odmah dospeo, gle čuda, na televizije povezane s Đilasom.

Kad bih profesionalno bio angažovan da uradim scenario mogućih ishoda ovakve aktivnosti, neminovno bih istragu zasnovao na izvođenju sledećih dokaza. Kome slučaj odgovara? Ko ima korist? I ko može da ima gubitak? Kako funkcioniše politička montaža?

Od Eshila do danas ništa se nije izmenilo. Lice koje je spomenuto u prvom činu, do kraja predstave mora odigrati rolu koja mu je namenjena. Dakle, ko je lice, čije je ime spomenuto na kraju prvog čina, a da je već u drugom činu obznanilo svoju vezu s glavnim junakom? Ko se odmah javio? Ne treba mnogo pogađati - Dragan Đilas!

On je nezvanični razgovor, koji inicira, i na kom insistira voditeljka, iskoristio kao krunski dokaz za svoje tvrdnje o tobožnjoj cenzuri. Cenzura je zanimljiva stvar, i nikad nije vidljiva oku običnog posmatrača. Niti mora biti sprovedena direktno. Srbija se seća da su reklame u vreme uspona Đilasove marketinške firme Dajrekt medije postale važan segment programa, ali i kapitalni prihod RTS-a.

Uticaj nikad nije jednosmeran, niti jednoznačan. Uticaj je skup više složenih, i često nevidljivih niti koje povezuju određene ljude, ili organizacije. Dobre advokatske, lobističke, ili marketinške agencije po pravilu imaju više zajedničkih kopči i po vertikali i po horizontali unutar subjekta uticaja.

Dačić nije izabran slučajno. Sačekuša je izvedena samo dva dana nakon što je Dačić, koji će koordinirati dijalog o izbornim pravilima, izjavio da je zahtev opozicije o razdvajanju predsedničkih i drugih izbora besmislen, i da Vučić neće kao Tadić skraćivati mandat da bi pomogao stranci na lokalu.

- Spojili su ih 2012. godine, oni koji sada hoće da ih razdvoje. Spojio ih je Boris Tadić. Tadić je za godinu dana skratio mandat pričajući o tome da reforme ne mogu da se sprovedu ako često imamo izbore. Sada fragmentirana DS traži da ne budu u isto vreme predsednički i parlamentarni izbori 2022. godine. Za razliku od 2012, 2022. će biti redovni predsednički izbori i redovni gradski izbori. Vučić neće podnositi ostavku, ne traži skraćenje mandata - rekao je Dačić.

Tokom vijetnamske krize, Stejt department je osmislio plan “Udica za patku”, kojim je američki predsednik Ričard Nikson preteći oštrim vojnim akcijama, pokušavao da iznudi reakciju međunarodne zajednice. Udica za Dačića kreirana je na istom principu. Ona treba da obezbedi neposrednije učešće Evropske unije, i oštriji pritisak na Beograd u prilagođavanju izbornih pravila zahtevima opozicije, na način koji bi im pomogao da se domognu vlasti.

Stratezi koji Đilasa žele kao protivtežu Vučiću, na osnovu iskustava iz 2008. godine, žele da posvađaju SNS i SPS. Oni veruju da će SPS-a u opoziciji biti taj jezičak na vagi koji će doprineti rušenju Vučića. Finansijsko-politički lobiji koji stoje iza Đilasa, nastojaće da navedu Vučića da ponovo posumnja u lojalnost i odanost Dačića i SPS-a. Ujedno, Dačiću se može servirati priča da bi sa sadašnjih sedam odsto, kao opozicionar imao 12, ili 15 procenata. Međutim, reč je o čistom hazardu, koji Dačića zasigurno može da košta političke budućnosti. Jer, on zna da je politika stvar mogućeg i da Vučić izbore ne prepušta slučaju.

Piše: Milorad Bojović

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću