Скупштина Србије: Фокус Владе на владавини права

Седници присуствују председница Владе Србије Ана Брнабић и више министара – Јадранка Јоксимовић, Гордана Чомић, Никола Селаковић и Маја Поповић. У Скупштину Србије су и представници Делегације ЕУ у Србији и Националног конвента.

Председница Одбора за европске интеграције и посланица СВМ Елвира Ковач рекла је на седници да се у првом пасусу извештаја ЕК о напретку Србије наводи да ће темпо преговора Србије и Европске уније зависити од напретка у владавини права и нормализацији односа са Косовом, уз оцену да напредак у владавини права није тако брз и ефикасан као што се могло очекивати.

Она је додала да ЕК указује да Србија мора да продуби и убрза реформе у тој области, у којој се, између осталог, налази и слобода медија и реформа правосуђа.

„Добра вест је да се 43 пута на 66 страна помиње израз ‘пакет проширења‘, а раније се користио израз перспектива придруживања“, рекла је Ковач и приметила да се владавина права помиње 39 пута на 66 страница.

Такође, напомиње да у извештају стоји да је “свеобухватан споразум са Косовом хитан и пресудан да би и Косово и Србија могли да напредују на европском путу“.

Премијерка Ана Брнабић нагласила једа европске интеграције остају стратешки приоритет земље и један од најважнијих задатака, те да ће фокус Владе бити на владавини права, будући да смо у погледу остала два стуба интеграција – економских реформи и реформи јавне управе, како каже, далеко догурали.

Брнабићева је у расправи о Предлогу закључка поводом представљања извештаја ЕК о Србији за 2020. годину, који је председнику парламента поднело 15 посланика, захвалила на тој иницијативи и додала да ће дискусија у пленуму о извештају ЕК о Србији постати редовна пракса.

Говорећи о начину на који се односи према европским интеграцијама, премијерка је казала да је Србија одлучила да суштински мења ствари и да не доноси законе ради закона већ да ради на томе да Србија постане европска по резултатима. Премијерка је казала да Србија са нестрпљењем чека да види како ће се применити нова методологија проширења, која подразумева отварање кластера, односно одређених области, уместо поглавља, наводећи да ће и грађани све то моћи лакше да прате. “Знаћете када отворимо читаву област какви су резултати“, рекла је Брнабићева.

Брнабићева је споменула и унапређење изборних услова, рекавши да су изборни услови 2020. године много бољи него 2012, као и што је слобода медија данас неупоредива са оном из 2011. и 2012. године. Казала је да је формирана Радна група за имплементацију ОДХИР препорука и додала да се и даље ради на унапређењу изборних услова, што је у интересу и владајуће странке и коалиције, јер се тако добија и већи легитимитет власти.

Министар спољних послова Никола Селаковић изјавио је да нико Србију не условљава признањем независности Косова и Метохије како би постала чланица ЕУ, али и истакао да се поставља питање како убеђивати Србе у јужној покрајини да остану тамо да живе, где малтене нико из централне Србије није спреман да оде и живи.

Селаковић је о КиМ говорио пошто је самостални посланик Владан Глишић рекао да неће да гласа за Предлоге закључка поводом представљања извештаја ЕК о Србији, између осталог, и због тезе да „ЕУ нема алтернативу”.

Глишић је упитао и шта ће Србија да ради када јој буде саопштено да Косово не може да буде део Србије. „Одлука о томе да ли ће Србија бити део ЕУ не зависи од нас и наше воље, већ кад њима буде одговарало”, рекао је Глишић. Он је додао да смо сведоци непрекидних померања рокова у којима би Србија требало да постане члан ЕУ, те да је понижење да „нам Лајчак кроји Устав”, на шта је Селаковић одговорио да Устав кроје грађани Србије.

„Мислим да је важно да се у Скупштини расправља о овом извештају и да дискусији присуствују сви најрелевантнији министри, као и да чујемо од законодавне власти шта је то на чему треба да инсистирамо у будућности“, рекла је Брнабићева.

Она је додала да је Влада проевропска и да је то свакако јасно и из експозеа који је представила посланицима у парламенту.

„Ми смо до сада отворили 18 поглавља, два су привремено затворена, а пет преговарачких поглавља је спремно за отварање“, рекла је Брнабићева и додала да су у извештају ЕК најважније препоруке, односно оно на чему Србија треба да ради у будућем периоду. Када је реч о три стуба на којима почивају европске интеграције, Брнабићева је казала да је Србија највише урадила у економији и да је за то добила највише похвала, те да је “далеко догурала“ и у области реформе јавне управе. Како је додала, електронска управа у суштини значи и борбу против корупције, која се тиче трећег стуба, а то је владавина права.

Брнабићева је навела да се у првих месец дана од формирања Владе Србије доста тога урадило и да је дат јасан сигнал да ће владавина права бити један од фокуса. У том смислу, додала је да је Србија објавила ГРЕКО препоруке и захвалила је Скупштини што је усвојила Кодекс понашања народних посланика уз амандмане које је предложила Агенција за спречавање корупције, а који су се тицали ГРЕКО препорука.

Када је реч о слободи медија, Брнабићева је казала да је Влада Србије усвојила акциони план за медијску стратегију, формирала Радну групу за то, као и за заштиту и безбедност новинара са чијим ће се, каже, члановима виђати макар једном месечно. Указала је да је садашња министарка културе и информисања Маја Гојковић скинула сва саопштења са сајта преко којих се prеthodno руководство расправљало с медијима. Брнабићева је рекла и да је Србија показала спремност за дијалог са Приштином, као и велику флексибилност и храброст, наводећи да брзина у том процесу не зависи само од Србије већ је, каже, за „танго потребно двоје”.

Председник Скупштине Србије Ивица Дачић је пре излагања Брнабићеве саопштио да је позвао представнике Националног конвента да присуствују, али да су они навели да не могу да дођу због пандемије, те и због тога што не могу да учествују у раду. Дачић је подсетио да се зна како функционише Скупштина Србије и да није „дебатни клуб”, јер такво учешће других представника није предвиђено ни Пословником, ни законом. “Ми смо показали добру вољу и жељу“, поручио је Дачић.

С. Станковић