У болници у Батајници пацијентима обезбеђена сва нега

Она је екипу Танјуга увела у тзв. "црвену зону" одељења интензивне неге, где се налази 51 болесник са најтежим клиничким сликама, а остали пацијенти са средњетешким и тешким клиничким сликама су смештени у девет полуинтензивних нега.

"Као када се усељевате у нову кућу, а не у овако велику болницу, услови су такви да морате да им се прилагођавате, али смо стрпљењем и заједничким радом, корак по корак, смирено ''упаковали'' све и довели до тога како и треба да буде и да функционише", каже др Аџић.

Директорка истиче да имају све што им је потребно, од лекова, до помоћних медицинских средстава.

"Само првог дана, у петак, када смо кренули са радом, дошло нам је шест камиона из наше централне апотеке пуних лекова из КЦ Србије. Имамо храну, кетеринг за болеснике, нове униформе, а оно што ме највише обрадовало јесте да су нам данас дошли доктори са конкурса, њих 41 и ја сам их распоредила на њихова радна места у девет полуинтензивних нега и на хитном пријему, који је такође заживео пре три дана и где су примљене 33 медицинске сестре", каже др Аџић.

И поред доласка нових лекара и медицинских сестара, недостаје им, истиче, још медицинског кадра.

За полуинтензивну негу потребно је најмање да се број медицинских сестара учетворостручи, како би се и медицински радници који већ раде сачували и како би нега пацијената била што боља.

Докторка Аџић каже да очекује долазак још 19 лекара.

"Морално и честито и постено могу да вам кажем да би трећина од ових 390 болесника подлегло болести да у ових пет дана није легло у болницу и да им помоћ није указана у тренутку када им је била неопхопдна", нагласила је др Аџић.

Упитана када се очекује да остатак радова буде завршен, др Аџић каже да нема прецизне процене.

"Људи су даноноћно на терену и раде, провлачимо се испод багера и кранова да бисмо дошли у блок који ради, али све имамо", каже др Аџић и истиче да је само данас у току преподнева урађено 15 скенера на најсавременијем апарату, као и да им биохемија ради, а и информациони систем за КЦС.

Др Аџић додаје да јој је обећано да ће до краја дана профункционисати кол центар за породице које желе да сазнају у каквом здравственом стању су њихови најближи.

Иначе, у Ковид болници у Батајници смештени су највише пацијенти из Београда и околине али, како каже др Аџић, има и позива са разних страна, рецимо из Краљева, али и из Ниша, где више нема места.

"Добили смо болницу у последњем тренутку. Надам се да ћемо заједничким снагама успети да се изборимо са вирусом, да се смањи трансмисија вируса захваљујући мерама, јер, када се смањи преношење, вирус ће самим тим и да нестане и трећа ствар која нам остаје јесте да чекамо вакцину", поручила је др Аџић.

Доцент др Дејан Марковић, наченик Интензивне јединице Ковид болнице у Батајници, казао је да је за ту јединицу предвиђено 250 кревета, а да је у овом тренутку пуштена у рад једна зграда са 100 кревета, који су подељени у пет целина.

Истакао је да је изузетно велики притисак последњих пар дана на пријем у ту јединицу и у том смислу навео да су у петак имали три или четири болесника, до суботе ујутру имали су девет, а за три дана су дошли до броја од преко 50.

"Јако су тешки болесници, свако ко дође у јединицу интензивног лечења је животно угрожен. Гледамо да им помогнемо терапијским мерама, апаратима са високим протоком кисеоника, неинвазивном вентилацијом, инвазивном вентилацијом", казао је др Марковић.

Додаје да сваки болеснички кревет има апарат за механичку вентилацију, пумпе за прецизно дозирање лекова, мониторе и додаје да им је потребан кадар јер само за једну јединицу са 20 кревета потребно је минимум шест сестара у једној смени од шест сати.

Наводи и да су данас примили 65 младих лекара, од којих су неки већ започели специјализацију анестезиологије, а неки су почетници и немају велико клиничко искуство.

Међутим, додаје, сви имају добру вољу и већ од сутра ће бити укључени у смене, да помогну садашњем тиму, које чине пре свега лекари из Клиничког центра Србије.

Међу пацијентима на интензивној нези су и они у деветој, али и у трећој деценији живота, а др Марковић каже да је најмлађи пацијент у овом тренутку 1997. годиште - девојка без иједног коморбидитета.

"Ова болест не бира, најмлађи ће проћи најлакше, али један број младих људи проћи ће јако тешко", са жаљењем констатује.

Др Марковић каже да је чуо да су новогодишњи аранжмани скоро распродати и апелује и на старије, али посебно на млађе, да погледају слике из болнице и размисле да ли је фер да славе дочек Нове године, а да с друге стране "гурају неке људе у болнице".

"Ми се боримо, старији су угрожени, а неко нема толико обзира и свести о томе да се од ове болести умире", навео је др Марковић.

Након визите у одељењима полуинтензивне неге, закључено је да би већ сутра један број пацијената могао да буде и пуштен на кућно лечење.