U bolnici u Batajnici pacijentima obezbeđena sva nega

Ona je ekipu Tanjuga uvela u tzv. "crvenu zonu" odeljenja intenzivne nege, gde se nalazi 51 bolesnik sa najtežim kliničkim slikama, a ostali pacijenti sa srednjeteškim i teškim kliničkim slikama su smešteni u devet poluintenzivnih nega.

"Kao kada se useljevate u novu kuću, a ne u ovako veliku bolnicu, uslovi su takvi da morate da im se prilagođavate, ali smo strpljenjem i zajedničkim radom, korak po korak, smireno ''upakovali'' sve i doveli do toga kako i treba da bude i da funkcioniše", kaže dr Adžić.

Direktorka ističe da imaju sve što im je potrebno, od lekova, do pomoćnih medicinskih sredstava.

"Samo prvog dana, u petak, kada smo krenuli sa radom, došlo nam je šest kamiona iz naše centralne apoteke punih lekova iz KC Srbije. Imamo hranu, ketering za bolesnike, nove uniforme, a ono što me najviše obradovalo jeste da su nam danas došli doktori sa konkursa, njih 41 i ja sam ih rasporedila na njihova radna mesta u devet poluintenzivnih nega i na hitnom prijemu, koji je takođe zaživeo pre tri dana i gde su primljene 33 medicinske sestre", kaže dr Adžić.

I pored dolaska novih lekara i medicinskih sestara, nedostaje im, ističe, još medicinskog kadra.

Za poluintenzivnu negu potrebno je najmanje da se broj medicinskih sestara učetvorostruči, kako bi se i medicinski radnici koji već rade sačuvali i kako bi nega pacijenata bila što bolja.

Doktorka Adžić kaže da očekuje dolazak još 19 lekara.

"Moralno i čestito i posteno mogu da vam kažem da bi trećina od ovih 390 bolesnika podleglo bolesti da u ovih pet dana nije leglo u bolnicu i da im pomoć nije ukazana u trenutku kada im je bila neophopdna", naglasila je dr Adžić.

Upitana kada se očekuje da ostatak radova bude završen, dr Adžić kaže da nema precizne procene.

"Ljudi su danonoćno na terenu i rade, provlačimo se ispod bagera i kranova da bismo došli u blok koji radi, ali sve imamo", kaže dr Adžić i ističe da je samo danas u toku prepodneva urađeno 15 skenera na najsavremenijem aparatu, kao i da im biohemija radi, a i informacioni sistem za KCS.

Dr Adžić dodaje da joj je obećano da će do kraja dana profunkcionisati kol centar za porodice koje žele da saznaju u kakvom zdravstvenom stanju su njihovi najbliži.

Inače, u Kovid bolnici u Batajnici smešteni su najviše pacijenti iz Beograda i okoline ali, kako kaže dr Adžić, ima i poziva sa raznih strana, recimo iz Kraljeva, ali i iz Niša, gde više nema mesta.

"Dobili smo bolnicu u poslednjem trenutku. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da se izborimo sa virusom, da se smanji transmisija virusa zahvaljujući merama, jer, kada se smanji prenošenje, virus će samim tim i da nestane i treća stvar koja nam ostaje jeste da čekamo vakcinu", poručila je dr Adžić.

Docent dr Dejan Marković, načenik Intenzivne jedinice Kovid bolnice u Batajnici, kazao je da je za tu jedinicu predviđeno 250 kreveta, a da je u ovom trenutku puštena u rad jedna zgrada sa 100 kreveta, koji su podeljeni u pet celina.

Istakao je da je izuzetno veliki pritisak poslednjih par dana na prijem u tu jedinicu i u tom smislu naveo da su u petak imali tri ili četiri bolesnika, do subote ujutru imali su devet, a za tri dana su došli do broja od preko 50.

"Jako su teški bolesnici, svako ko dođe u jedinicu intenzivnog lečenja je životno ugrožen. Gledamo da im pomognemo terapijskim merama, aparatima sa visokim protokom kiseonika, neinvazivnom ventilacijom, invazivnom ventilacijom", kazao je dr Marković.

Dodaje da svaki bolesnički krevet ima aparat za mehaničku ventilaciju, pumpe za precizno doziranje lekova, monitore i dodaje da im je potreban kadar jer samo za jednu jedinicu sa 20 kreveta potrebno je minimum šest sestara u jednoj smeni od šest sati.

Navodi i da su danas primili 65 mladih lekara, od kojih su neki već započeli specijalizaciju anesteziologije, a neki su početnici i nemaju veliko kliničko iskustvo.

Međutim, dodaje, svi imaju dobru volju i već od sutra će biti uključeni u smene, da pomognu sadašnjem timu, koje čine pre svega lekari iz Kliničkog centra Srbije.

Među pacijentima na intenzivnoj nezi su i oni u devetoj, ali i u trećoj deceniji života, a dr Marković kaže da je najmlađi pacijent u ovom trenutku 1997. godište - devojka bez ijednog komorbiditeta.

"Ova bolest ne bira, najmlađi će proći najlakše, ali jedan broj mladih ljudi proći će jako teško", sa žaljenjem konstatuje.

Dr Marković kaže da je čuo da su novogodišnji aranžmani skoro rasprodati i apeluje i na starije, ali posebno na mlađe, da pogledaju slike iz bolnice i razmisle da li je fer da slave doček Nove godine, a da s druge strane "guraju neke ljude u bolnice".

"Mi se borimo, stariji su ugroženi, a neko nema toliko obzira i svesti o tome da se od ove bolesti umire", naveo je dr Marković.

Nakon vizite u odeljenjima poluintenzivne nege, zaključeno je da bi već sutra jedan broj pacijenata mogao da bude i pušten na kućno lečenje.