Обележено 100 година од рођења вајара Јована Солдатовића  

Учествовали су, између осталих, и члан Градског већа за културу Далибор Рожић,  директор Историјског архива Новог Сада Петар Ђурђев, др Срђан Солдатовић, као и Зоран Колунџија из издавачке куће „Прометеј“. Том приликом, у галерији „Прометеј“, посетиоци су могли да виде избор скулптура мањег формата, серију цртежа и студија-предложака за споменике, филмски запис о Јовану Солдатовићу и фотографије најважнијих Солдатовићевих изведених споменика.

- Велика ми је част да се у име Града Новог Сада обратим на скупу посвећеном једној од наших најзначајнијх личности, истинском великану, академском вајару Јовану Солдатовићу. О његовим делима колико год да говоримо, чини се да је недовољно. Толико тога вредног је оставио будућим генерацијама и кроз изванредан уметнички израз, кроз форму скулптуре представио важне друштвене феномене. Споменик Породица на кеју, споменик Ђуре Јакшића у Дунавском парку, само су нека од његових многобројних величанствених дела. Био је зачетник иницијативе да се на Петровардинској тврђави успоставе уметнички атељеи, учествовао је у формирању Академије уметности, а његове скулптуре представљане су на светским изложбама, и красе многа важна места у целом свету. Заиста је немерљив значај Јована Солдатовића за културу нашег града, наше државе, региона и шире. Наша је дужност да одамо почаст зачетнику модерне скулптуре код нас, чији рад је препознат у читавом свету и који је оставио неизбрисиве, поштовања вредне, трагове у нашој историји – рекао је Далибор Рожић.

Цео свој стваралачки опус од преко стотину постављених скулптура и спомен обележја, Јован Солдатовић је посветио борби за мир и хуманизацију живота на овој планети.  С обзиром да је увек био ангажован и упознат са дешавањима у свету, он је 1968. године направио велику изложбу на Петроварадинској тврђави у прилог повељи Уједињених нација у борби за права свих народа и појединаца, на којој је доминирала скулптура „Фигура са мртвим дететом”, висине 10 м. Солдатовић је овим гестом осудио злочин атомске катаклизме у Хирошими и Нагасакију. Такође, 1972. године је извео још једну уметничку акцију и апел „Дође ли рат, одоше људи”, када је тврђаву преплавио скулптурама људских лобања.  

Аутор је бројних познатих скулптура и споменика, а неки од најистакнутијих су: споменик „Стрељаним родољубима“ у Жабљу 1962., споменик жртвама рације „Породица“ у Новом Саду 1971., споменик жртвама рације у Чуругу, споменик деци - жртвама рације „Мајка и дете“ у Чуругу, Спомен-парк на Сремском фронту.

Поводом великог јубилеја, биће уприличена и изложба у галерији „Прометеј“, коју ће сви заинтересовани грађани моћи да виде од 8. децембра уз поштовање мера передострожности против ширења инфекције вирусом ковид 19. У питању је самостална изложба сина Јована Солдатовића, др Срђана Солдатовића „Трагови у времену знамен крста“.