Михајловић: Инсистираћу на структурним и на променама челних људи у Србијагасу

Министарка је рекла да је држава дефинисала шта жели од гасног сектора- а то је да буде један од најразвијенијих и да доноси профит.

Михајловић је на панелу на представљању "Беле књиге" у Београду навела да то нема везе ни са политичким партијама, нити са личним односима, већ само тиме шта хоћемо од гасне привреде у будућности.

"Не постоји никакав лични сукоб са директорима гасних компанија, то је само заклањање иза проблема, као што покушавају да се заклањају и иза односа са Руском Федерацијом, што је такође нетачно", рекла је Михајловић.

Навела је да свако одступање од економске политике владе од стране тих предузећа оставља директно последице и проблеме на економију целе земље.

Михајловић каже и да у гасном сектору није биило никаквих реформи и реструктурирања у последњих шест, седам година.

"Србијагас треба да буде реформисан да би донео профит, а прича о личним сукобима је заклањање иза проблема", рекла је министарка.

Прецизирала је да пројекти касне и да онако како Србијагас сада ради не доноси профит који би требало.

Рекла је да пословање мора бити транспаретно и да делатности у "Србијагасу" морају да буду одвојене, односно да пословање те компаније није усклађено са Законом о јавним предузећима.

"Србијагас такође има 13 повезаних предузећа од којих су четири предузећа 100 одсто у власништву „Србијагаса". Они обављају послове у којима не може да се дође ни до информације, а камоли до документације и морају да се мењају ако хоћемо не само Балкански ток, него и интерконекцију са Бугарском", навела је Михајловић.

Истакла је да би предузеће "Транспортгас" требало да буде издвојено јер обавља делатност транспорта.

Такође је указала је да Србија не може да отвори поглавље 15 због тога, односно зато што се касни са акционим планом за спровођење реструктурирања.

"Имамо ситуацију да је група људи заузела важан део гасног сектора и због тога трпимо сви", рекла је она и додала да ако желимо напредак у области гасне привреде таква ситуација мора да се промени.

Она је навела да је такође важно да се зна да постоји мала група људи који примају апанаже у повезаним предузећима, у надзорним одборима или као директори, а које износе по 10.000 или 15.000 евра, што није нормално у земљи као што је Србија.

Истакла је да гасна привреда треба да доноси новац Србији, а не појединцима.

"Предложићу предузећа у којима треба да дође до кадровских промена, у смислу који кадрови не би требало више да буду на челу одређених предузећа. Да ли ће се то усвојити на Влади, а надам се да хоће, и ко ће бити други људи на челу тих предузећа, у то се нећу мешати, то је ствар кадровске политике Владе", навела је она.

Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић најавила је данас да ће то министарство променити неколико закона како би сектор рударства и енергетике био дигитализован и како би могао да се развија у складу са еколошким стандардима.

На представљању "Беле књиге 2020", Михајловић је навела да ће бити потребно донети Закон о обновљивим изворима енергије, а промениће се Закон о енергетици, Закон о енергетској ефикасности и Закон о рударству.

Михајловић је рекла да ће "магична реч" за министарство, на чиме је сада челу, бити декарбонизација, и да ће се више размишљати о обновљивим изворима енергије.

Истиче да ће акценат бити и на рударству, које сада има удела у БДП-у наше земље само 1, 9 одсто, а Михајловић је уверена да тај сектор може много више да допринесе нашој привреди.

Такође, наводи, биће битно завршити започете инвестиције, много брже реализовати нове инвестиције, ревитализовати хидроелектране, електране, поставити ветропаркове...

Додаје да ће, између осталог, бити потребно завршити реформе у јавним предузећима, наводећи да се то односи и на "Србијагас", али и покренути пројекат "Јадар" који ће, каже, омогућити с једне стране бум у зеленој економији, а с друге стране раст БДП-а Србије.

Нагласила је да је важно направити е-енергетику и е-рударство, а то, наводи, подразумева да се све лиценце, уверења и остала документација коју издаје министарство и Агенција за енергетику морају бити дигитализована.

Истиче да се за нека документа чека минимум шест месеци до годину и по дана, а промена би требало да значи да се ти документи добијају за највише месец и по дана.

"Мислим да ће то отворити врата енергетици и рударству за нове инвестиције, које је делом до сада било један затворен систем", рекла је Михајловић.

Каже да рударство и енергетика тренутно чине шест одсто БДП-а, а сматра да би следеће године могло да има удела седам до осам одсто.

Михајловић је казала да је уверена да ће Србија и на пољу рударства и енергетике бити пођеднако успешна као у грађевинарству прошле године.

Говорећи о побољшању услова за долазак страних инвеститора, Михајловић је навела да постоје приоритети државе на том пољу, а то је, наглашава, пре свега усаглашавање наших законских оквира са европским.

Иако, каже, завршавамо годину са одређеном "дозом" оптимизма, Михајловић истиче да је сагласна са стручњацима да ће 2021. година бити тежа по питању економије.

Наводи да ће Србији, као једној малој балканској земљи, бити потребно извесно време да изађе економски јача и са стабилношћу коју је имала пре пандемије.

Каже да се стратешки правац Србије не мења, а то је, истиче, прикључење Србије Европској унији.

Михајловић налгашава да је због тога за инвестициону климу јако битно да се усалгашавање наших закона са европским не стане чак ни у условима пандемије.

Осврнула се на резултате из 2019. године по питању директних страних инвестиција и указала да је то била најбоља година за Србију по привлачењу тих инвестиција.

"У односу на ову годину и у односу на прилив страних директних инвестиција у другим земљама региона, 2019. година је била чаробна. Тада смо привукли 55 одсто свих страних инвестиција на Балкану", подсетила је Михајловић.