Србија наплати хиљаду милијарди пореза, што је мало

Конференција је окупила представнике државних и међународних институција, али и привреду и академску заједницу, а на стручном панелу о пореској култури говорило се о важности плаћања пореза, односу обвезника према порезу, односу државе према обвезницима, квалитету пореских процедура и прописа и искуствима из земље и света у примени стимулативних и репресивних мера за ефикаснију наплату пореза.

Потпредседник Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а и партнер у компанији КПМГ Игор Лончаревић рекао је да је примена Националног програма за сузбијање сиве економије знатно допринела јачању пореске одговорности у друштву, али да још увек има доста простора за унапређење, додајући да се тај посао никада не завршава.

– Иако Србија наплати више од 1.000 милијарди динара пореза, то је тек 20 одсто БДП-а, док је у земљама са снажном пореском културом тај удео много већи – рекао је Лончаревић. – Истраживања НАЛЕД-а показују високу свест грађана и привреде о значају пореза и где би тај новац требало уложити, али не препознају да могу помоћи бољој наплати.

Додао је да више од три четвртине грађана не оправдава сиву економију, а тек сваки пети увек тражи фискални рачун. Само трећина привредника би пријавила нелојалну конкуренцију, а бољу наплату пореза виде искључиво као одговорност државе.

Председник Научног већа НАЛЕД-а и некадашњи министар финансија Душан Вујовић указао је на то да права пореска политика подразумева доследно спровођење оног што пише у законима, и истакао да је пореска култура узнапредовала.

– То не значи да су сви задовољни, али ипак значи да смо на правом путу – додао је Вујовић.

Нагласио је да је за мале фирме у Србији много већи трошак кад дође инспектор и проверава их недељу дана, мислећи да тиме оправдава своју позицију и улогу у друштву, већ да је значајније да он утиче тако да допринесе побољшању понашања пореског обвезника.

Порески експерт Биргер Нере, који руководи ГИЗ-овим пројектом „Јачање владавине права и механизма у борби против корупције” у Молдавији, рекао је да је јавно-приватни дијалог најбољи пут до одрживих решења за унапређење пореског морала и дисциплине.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков навео је да су предуслови за добру пореску политику правна држава, владавнина права и разумни порези.

Истакао је да се можемо надати добровољној наплати пореза, али да је ипак чињеница да, на крају, пореска наплата зависи од пореске администрације и адекватих судова, који треба да буду у стању да процесуирају оне који не поштују прописе.

Алтипармаков је похвалио Пореску управу за начин како је одреаговала на кризу изазвану пандемијом.

– Ми до сада нисмо видели повећање сиве економије каква је виђена у кризи 2008. године, и то све је доста помогло buyеtu и да се одрже резултати – рекао је Алтипармаков.

Помоћник директора Центра Пореске управе за велике пореске обвезнике Мирослав Ђиновић указао је на то да је пореска култура веома битна и да у последње време то питање добија на значају те да порески обвезници постају свесни значаја плаћања пореза.

– Питање плаћања пореза не може се свести само на индивидуалну улогу појединца, то питање треба да поприми општи и стратешки карактер, где ће појединци бити свесни тога да то све доноси бенефит, а не штету – рекао је Ђиновић.

Он је додао да ниво наплате пореза ове године не показује битна одступања имајући у виду све околности услед коронавируса.

– Очекивали смо да ће пад наплате пореза бити драстичнији него што се временом показало – рекао је Ђиновић, и прецизрао да он износи око 1,4 одсто у односу на прошлу годину, што је, додао је, прихватљиво и очекивано, имајући у виду околности.

Е. Дн.