Srbija naplati hiljadu milijardi poreza, što je malo

Konferencija je okupila predstavnike državnih i međunarodnih institucija, ali i privredu i akademsku zajednicu, a na stručnom panelu o poreskoj kulturi govorilo se o važnosti plaćanja poreza, odnosu obveznika prema porezu, odnosu države prema obveznicima, kvalitetu poreskih procedura i propisa i iskustvima iz zemlje i sveta u primeni stimulativnih i represivnih mera za efikasniju naplatu poreza.

Potpredsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i partner u kompaniji KPMG Igor Lončarević rekao je da je primena Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije znatno doprinela jačanju poreske odgovornosti u društvu, ali da još uvek ima dosta prostora za unapređenje, dodajući da se taj posao nikada ne završava.

– Iako Srbija naplati više od 1.000 milijardi dinara poreza, to je tek 20 odsto BDP-a, dok je u zemljama sa snažnom poreskom kulturom taj udeo mnogo veći – rekao je Lončarević. – Istraživanja NALED-a pokazuju visoku svest građana i privrede o značaju poreza i gde bi taj novac trebalo uložiti, ali ne prepoznaju da mogu pomoći boljoj naplati.

Dodao je da više od tri četvrtine građana ne opravdava sivu ekonomiju, a tek svaki peti uvek traži fiskalni račun. Samo trećina privrednika bi prijavila nelojalnu konkurenciju, a bolju naplatu poreza vide isključivo kao odgovornost države.

Predsednik Naučnog veća NALED-a i nekadašnji ministar finansija Dušan Vujović ukazao je na to da prava poreska politika podrazumeva dosledno sprovođenje onog što piše u zakonima, i istakao da je poreska kultura uznapredovala.

– To ne znači da su svi zadovoljni, ali ipak znači da smo na pravom putu – dodao je Vujović.

Naglasio je da je za male firme u Srbiji mnogo veći trošak kad dođe inspektor i proverava ih nedelju dana, misleći da time opravdava svoju poziciju i ulogu u društvu, već da je značajnije da on utiče tako da doprinese poboljšanju ponašanja poreskog obveznika.

Poreski ekspert Birger Nere, koji rukovodi GIZ-ovim projektom „Jačanje vladavine prava i mehanizma u borbi protiv korupcije” u Moldaviji, rekao je da je javno-privatni dijalog najbolji put do održivih rešenja za unapređenje poreskog morala i discipline.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov naveo je da su preduslovi za dobru poresku politiku pravna država, vladavnina prava i razumni porezi.

Istakao je da se možemo nadati dobrovoljnoj naplati poreza, ali da je ipak činjenica da, na kraju, poreska naplata zavisi od poreske administracije i adekvatih sudova, koji treba da budu u stanju da procesuiraju one koji ne poštuju propise.

Altiparmakov je pohvalio Poresku upravu za način kako je odreagovala na krizu izazvanu pandemijom.

– Mi do sada nismo videli povećanje sive ekonomije kakva je viđena u krizi 2008. godine, i to sve je dosta pomoglo buyetu i da se održe rezultati – rekao je Altiparmakov.

Pomoćnik direktora Centra Poreske uprave za velike poreske obveznike Miroslav Đinović ukazao je na to da je poreska kultura veoma bitna i da u poslednje vreme to pitanje dobija na značaju te da poreski obveznici postaju svesni značaja plaćanja poreza.

– Pitanje plaćanja poreza ne može se svesti samo na individualnu ulogu pojedinca, to pitanje treba da poprimi opšti i strateški karakter, gde će pojedinci biti svesni toga da to sve donosi benefit, a ne štetu – rekao je Đinović.

On je dodao da nivo naplate poreza ove godine ne pokazuje bitna odstupanja imajući u vidu sve okolnosti usled koronavirusa.

– Očekivali smo da će pad naplate poreza biti drastičniji nego što se vremenom pokazalo – rekao je Đinović, i precizrao da on iznosi oko 1,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je, dodao je, prihvatljivo i očekivano, imajući u vidu okolnosti.

E. Dn.