Тема „Дневника”: Танка линија између убиства и наношења тешких повреда

Председник поступајућег већа је прилком објављивања пресуде рекао да је оцењено у поступку да окривљени није имао намеру, нити вољу, да свог братанца лиши живота. Тужилаштво је на ову одлуку највило жалбу. 

Пред истим судом у току је главни претрес окривљеном за покушај убиства новосадског адвоката (који је у међувремену преминуо) јер му се ставља на терет да је имао намеру да пуца из пиштоља у оштећеног, али да му је том приликом оружје затајило и да није дошло до испаљења хица.  

Основно јавно тужилаштво у Новом Саду саопштило је за “Дневник” да просечно заприми кривичне пријаве за нанаошењње тешких телесних повреда шездесетак годишње.

Сведоци смо бројних новинских наслова  на ову тему, после којих се рашчисте у полицији прекршајне пријаве због туча, лаких телесних повреда, али и они случајеви који за собом повлаче дуготрајне затворске казне, јер су на граници најтежих кривичних дела. Дешава да тек при објављивању пресуде окривљеном за убиство дело преквалификује на тешке телесне повреде или обрнуто.

Вероватно је недовољно познато да се за дело наносења тешких телесних повреда може знатно више провести иза решетака него за убиство, које лаицима звучи тако да обавезно вуче драконску казну. 

Поготово се у јавности лицитира на ову тему, после тешког пребијања, какво је билио у Јеврејској улици у Новом Саду, које је актуелно јер се ускоро очекује изручење, по скраћеној процедури, окривљеног из Црне Горе Ивана Контића нашем правосуђу. 

- У оваквим спорним ситуацијама од одлучног значаја је сама околност под којима је неко кривично дело учињено, као и умишљај учиниоца који представља субјективно обележје сваког кривичног дела и који се цени од стране суда у свакој конкретној ситуацији. Ако је окривљени имао намеру да неко лице лиши живота, и то се неспорно докаже, апсолутно је безначајно да ли је оштећени задобио повреде или не. Треба напоменути да се у оваквим поступцима често даје примат медицинским вештачењима који углавном на крају и одређују ток и судбину предмета - указује Гвозден Гргур.

Адвокат Петар Цветковић наглашава да је  јавни тужилац тај који налаже полицији да предузима одређене радње у циљу расветљавања извршеног кривичног дела, и у оквиру тога и проналажење извршилаца тих дела.

- Јавни тужилац има право да обавести старешину који руководи органом који није поступио по захтеву, посебно се то односи на полицију која је дужна да поступа по сваком захтеву надлежног јавног тужиоца. Он може да обавести и надлежног министра, Владу и чак Народну скупштину о томе да се орган коме се он обратио са захтевом за предузимање одређене радње, оглушио о захтев, односно не попступа ефикасно упркос јасним упуствима - каже Цветковић.

У надлежности Вишег јавног тужилаштва је, између осталог, и гоњење за кривично дело тешких телесних повреда из члана 121 Кривичног закона Републике Србије односно  услед када услед наношења повреда из овог члана наступи смрт  повређеног, за чега је предвиђена казна затвора од две до 12 година.

- До ове ситуације долази најчешће наведено дело је у малом броју заступљено у односу на убиства или тешка убиства, односно оба ова дела извршена у покушају - каже за наш лист портпарол Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, заменик јавног тужиоца Зоран Јаковљевић.

Наиме, од 2018. до 2020. године, овом тужилаштву су поднете пријаве против 23 особе због кривичних дела тешких убистава, а и против 33 за кривична дела убистава ( овај број пријава се односи на свршена дела као и на она која су остала у покушају). С друге стране, само је једна кривична пријава поднета је због кривичног дела тешких телесних повреда са смртном последицом.

- У пракси се дешава, и то након спроведене истраге, тако и у фази суђења, да јавни тужилац или суд изврши преквалификацију кривичног дела убиства, тешког убиства, као и ових дела извршених у покушају у кривично дело лака иили тешка телесна повреда. До ове ситуације долази најчешће кад се судско-медицинским вештачењем утврди да врста и тежина повреда, као и њихов механизам настанка не указује да је покушано теже кривично дело, односно када и други докази не указују да је намера извршиоца била да некога лиши живота, него да му нанесе телесну повреду одређеног степена, а што у посматраном пеиоду био случај у два наврата - објашњава Јаковљевић.

Адвокат Гвозден Гргур наводи да у ситуацијама, у којима неко лице задобије тешке телесне повреде или од истих наступи смрт, поставља се питање да ли се ради о убиству или о тешким телесним повредама са смртним исходом или евентуално о покушају убиства ако лице не подлегне повредама.

- У пракси се овде често води борба између тужилаштва и одбране, где тужилаштво као орган гоњена углавном у оваквим случајевима полази од најтеже квалификације док одбрана настоји да увери суд да се ради о евентуално неком блажем кривичном делу. У неким ситуацијама оштећени не мора да задобије тешке телесне повреде, па чак ни лаке, а окривљени може бити осуђен за кривично дело убиство у покушају. А опет, с друге стране може наступити и смрт неког лица услед задобијених повреда, а да окривљени не буде осуђен за убиство - истиче адвокат Гргур.

М. Вујачић