Tema „Dnevnika”: Tanka linija između ubistva i nanošenja teških povreda

Predsednik postupajućeg veća je prilkom objavljivanja presude rekao da je ocenjeno u postupku da okrivljeni nije imao nameru, niti volju, da svog bratanca liši života. Tužilaštvo je na ovu odluku najvilo žalbu. 

Pred istim sudom u toku je glavni pretres okrivljenom za pokušaj ubistva novosadskog advokata (koji je u međuvremenu preminuo) jer mu se stavlja na teret da je imao nameru da puca iz pištolja u oštećenog, ali da mu je tom prilikom oružje zatajilo i da nije došlo do ispaljenja hica.  

Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je za “Dnevnik” da prosečno zaprimi krivične prijave za nanaošenjnje teških telesnih povreda šezdesetak godišnje.

Svedoci smo brojnih novinskih naslova  na ovu temu, posle kojih se raščiste u policiji prekršajne prijave zbog tuča, lakih telesnih povreda, ali i oni slučajevi koji za sobom povlače dugotrajne zatvorske kazne, jer su na granici najtežih krivičnih dela. Dešava da tek pri objavljivanju presude okrivljenom za ubistvo delo prekvalifikuje na teške telesne povrede ili obrnuto.

Verovatno je nedovoljno poznato da se za delo nanosenja teških telesnih povreda može znatno više provesti iza rešetaka nego za ubistvo, koje laicima zvuči tako da obavezno vuče drakonsku kaznu. 

Pogotovo se u javnosti licitira na ovu temu, posle teškog prebijanja, kakvo je bilio u Jevrejskoj ulici u Novom Sadu, koje je aktuelno jer se uskoro očekuje izručenje, po skraćenoj proceduri, okrivljenog iz Crne Gore Ivana Kontića našem pravosuđu. 

- U ovakvim spornim situacijama od odlučnog značaja je sama okolnost pod kojima je neko krivično delo učinjeno, kao i umišljaj učinioca koji predstavlja subjektivno obeležje svakog krivičnog dela i koji se ceni od strane suda u svakoj konkretnoj situaciji. Ako je okrivljeni imao nameru da neko lice liši života, i to se nesporno dokaže, apsolutno je beznačajno da li je oštećeni zadobio povrede ili ne. Treba napomenuti da se u ovakvim postupcima često daje primat medicinskim veštačenjima koji uglavnom na kraju i određuju tok i sudbinu predmeta - ukazuje Gvozden Grgur.

Advokat Petar Cvetković naglašava da je  javni tužilac taj koji nalaže policiji da preduzima određene radnje u cilju rasvetljavanja izvršenog krivičnog dela, i u okviru toga i pronalaženje izvršilaca tih dela.

- Javni tužilac ima pravo da obavesti starešinu koji rukovodi organom koji nije postupio po zahtevu, posebno se to odnosi na policiju koja je dužna da postupa po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca. On može da obavesti i nadležnog ministra, Vladu i čak Narodnu skupštinu o tome da se organ kome se on obratio sa zahtevom za preduzimanje određene radnje, oglušio o zahtev, odnosno ne popstupa efikasno uprkos jasnim upustvima - kaže Cvetković.

U nadležnosti Višeg javnog tužilaštva je, između ostalog, i gonjenje za krivično delo teških telesnih povreda iz člana 121 Krivičnog zakona Republike Srbije odnosno  usled kada usled nanošenja povreda iz ovog člana nastupi smrt  povređenog, za čega je predviđena kazna zatvora od dve do 12 godina.

- Do ove situacije dolazi najčešće navedeno delo je u malom broju zastupljeno u odnosu na ubistva ili teška ubistva, odnosno oba ova dela izvršena u pokušaju - kaže za naš list portparol Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, zamenik javnog tužioca Zoran Jakovljević.

Naime, od 2018. do 2020. godine, ovom tužilaštvu su podnete prijave protiv 23 osobe zbog krivičnih dela teških ubistava, a i protiv 33 za krivična dela ubistava ( ovaj broj prijava se odnosi na svršena dela kao i na ona koja su ostala u pokušaju). S druge strane, samo je jedna krivična prijava podneta je zbog krivičnog dela teških telesnih povreda sa smrtnom posledicom.

- U praksi se dešava, i to nakon sprovedene istrage, tako i u fazi suđenja, da javni tužilac ili sud izvrši prekvalifikaciju krivičnog dela ubistva, teškog ubistva, kao i ovih dela izvršenih u pokušaju u krivično delo laka iili teška telesna povreda. Do ove situacije dolazi najčešće kad se sudsko-medicinskim veštačenjem utvrdi da vrsta i težina povreda, kao i njihov mehanizam nastanka ne ukazuje da je pokušano teže krivično delo, odnosno kada i drugi dokazi ne ukazuju da je namera izvršioca bila da nekoga liši života, nego da mu nanese telesnu povredu određenog stepena, a što u posmatranom peiodu bio slučaj u dva navrata - objašnjava Jakovljević.

Advokat Gvozden Grgur navodi da u situacijama, u kojima neko lice zadobije teške telesne povrede ili od istih nastupi smrt, postavlja se pitanje da li se radi o ubistvu ili o teškim telesnim povredama sa smrtnim ishodom ili eventualno o pokušaju ubistva ako lice ne podlegne povredama.

- U praksi se ovde često vodi borba između tužilaštva i odbrane, gde tužilaštvo kao organ gonjena uglavnom u ovakvim slučajevima polazi od najteže kvalifikacije dok odbrana nastoji da uveri sud da se radi o eventualno nekom blažem krivičnom delu. U nekim situacijama oštećeni ne mora da zadobije teške telesne povrede, pa čak ni lake, a okrivljeni može biti osuđen za krivično delo ubistvo u pokušaju. A opet, s druge strane može nastupiti i smrt nekog lica usled zadobijenih povreda, a da okrivljeni ne bude osuđen za ubistvo - ističe advokat Grgur.

M. Vujačić