ТВОЈА РЕЧ: Бојана Поповић (24): Желим да што више (на)учим
На сваке три године Европска унија бира младе амбасадоре који представљају своју земљу, а у томе нису изузетак ни све њене потенцијалне чланице.
Тако је недавно Новосађанка Бојана Поповић (24) изабрана за младу амбасадорку Западног Балкана која ће у наредне три године представљати нашу земљу. О њеним успесима иде у прилог и признање за најбољег студента које је стекла по завршетку студија на журналистици на Филозофском факултету у Новом Саду. Будући да је почела да ради за невладину организацију која се бави родно одговорним буџетирањем и сличним темама „Гендер knowledge хуб“, одлучила је да се тој теми посвети и кроз активности које је чекају у оквиру функције младе амбасадорке.
- Овај волонтерски програм за младе амбасаодре је почео у јулу, када је расписан конкурс, а требало је да пошаљемо кратак видео снимак у ком се представљамо. Тражили су младе људе који су заинтересовани за европске вредности и медије, уопште. Кад сам послала видео, био је отворен рок за онлајн гласање, након чега сам ушла у ужи избор у ком је било нас 12 из сваке од шест земаља које су кандидати за улазак у ЕУ. По завршетку гласања, стручни жири је одабрао нас десет од којих смо нас петоро амбасадори и још петоро атешеи - појашњава наша овонедлејна саговорница.
Која ће сад бити твоја задужења?
- Програм је конципиран тако да ми сад имамо обуке. Планирана су путовања, семинари и радионице, међутим, због ситуације са ковидом, то је све пребачено на онлајн платформе, тако да тренутно похађамо одређене курсеве. Наш задатак је да кроз друштвене мреже и наш утицај на младе људе презентујемо неке вести и догађаје који су друштвено корисни и у складу с европским вредностима, а који се недовољно промовишу у традиционалним медијима.
Имаш ли неку идеју како ћеш то све одрађивати?
- На почетку су нас питали које су наше сфере интересовања, ја сам одабрала међуљудска права и родну равноправност. Тако да, моја идеја је да ту тему провучем кроз своје активности и укажем на нека дешавања, позитивне примере из праксе и да тако презентујем родну равноправност и све што се тога тиче, а што је на неки начин на маргинама.
Можда баш у том контексту, како би коментарисала ситуацију код нас?
- Ниједна жена није добила Октобарску награду и Новембарску повељу Града Новог Сада, па смо ми у „Гендер кноњледге хуб“ радили иницијативу, где смо на нашим друштвеним мрежама позвали људи да остављају предлоге и да на тај начин некако саставимо нову листу предлога. Јер, има жена које су и те како својим радом заслужиле те награде.
На који може да се допринесе развоју свести о равноправности, не само у економско-политичком, већ уопштено у друштвеном смислу?
- Будући да сам по професији новинар и да су ми у фокусу интересовања медији који су на интернету, као и друштвене мреже, први корак ка бољитку људских права је информисање људи, да сазнају за неке акције и сазнају за своја права. Велики број њих није упознат како све то функционише. Тако да, у кратким формама, пријемчивим оку и графички лепо стилизованим, ми млади можемо на прави начин да информишемо нашу циљну групу, односно друге младе који су кључни за промене у друштву.
Колико су млади већ сада свесни важности равноправности?
- Мислим да млади, макар у круговима у којима се крећем, и те како јесу свесни колико су важни једнакост и људска права, само је то одређени проценат. Читава поента амбасадора је да идеје школованог круга младих људи дођу што више до омладине и да буду информисани на сличном нивоу о свим акцијама које се предузимају.
На почетку разговора си споменула да си упозната са примерима добре праксе. Можеш ли навести неке?
- У овој ситуацији кад имамо вирус, биле су разне иницијативе у смислу бесплатних вебинара, обука, гомиле нових информација и могућности за све генерације да бесплатно уче и да се едукују на интернету, а то сматрам примером добре праксе. Има доста организација које нуде бесплатне садржаје. Чак и профили који су намењени младим амбасадорима нуде мноштво информација, курсева, радионица и свега што би помогло младима да се самостално образују, без неке материјалне надокнаде.
Откуд уопште идеја да будеш у свету новинарства, бар кад си се одлучивала да то студираш?
- Желела сам да учим и изучавам ту област. Нисам имала јасну визију шта ћу радити, не знам ни сад иако сам завршила студије, а када треба да почнем професионалну каријеру. Желела сам да научим што више. Све ми је занимљиво и свуда видим себе, па бих морала већ да се одлучим неку област. У блиској будућности би требало да одаберем неки пут.
Имаш ли неку идеју куда би кренула?
- Почела сам да се бавим друштвеним мрежама и да радим на томе, бар док студирам. Видим просотора за напредак, за изучавање, ту видим и неке своје недостатке и волела бих да ту све и започнем. А где ћу завршити, то не знам...
Леа Радловачки