TVOJA REČ: Bojana Popović (24): Želim da što više (na)učim

Tako je nedavno Novosađanka Bojana Popović (24) izabrana za mladu ambasadorku Zapadnog Balkana koja će u naredne tri godine predstavljati našu zemlju. O njenim uspesima ide u prilog i priznanje za najboljeg studenta koje je stekla po završetku studija na žurnalistici na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Budući da je počela da radi za nevladinu organizaciju koja se bavi rodno odgovornim budžetiranjem i sličnim temama „Gender knowledge hub“, odlučila je da se toj temi posveti i kroz aktivnosti koje je čekaju u okviru funkcije mlade ambasadorke.

- Ovaj volonterski program za mlade ambasaodre je počeo u julu, kada je raspisan konkurs, a trebalo je da pošaljemo kratak video snimak u kom se predstavljamo. Tražili su mlade ljude koji su zainteresovani za evropske vrednosti i medije, uopšte. Kad sam poslala video, bio je otvoren rok za onlajn glasanje, nakon čega sam ušla u uži izbor u kom je bilo nas 12 iz svake od šest zemalja koje su kandidati za ulazak u EU. Po završetku glasanja, stručni žiri je odabrao nas deset od kojih smo nas petoro ambasadori i još petoro atešei - pojašnjava naša ovonedlejna sagovornica.

Koja će sad biti tvoja zaduženja?

- Program je koncipiran tako da mi sad imamo obuke. Planirana su putovanja, seminari i radionice, međutim, zbog situacije sa kovidom, to je sve prebačeno na onlajn platforme, tako da trenutno pohađamo određene kurseve. Naš zadatak je da kroz društvene mreže i naš uticaj na mlade ljude prezentujemo neke vesti i događaje koji su društveno korisni i u skladu s evropskim vrednostima, a koji se nedovoljno promovišu u tradicionalnim medijima.

Imaš li neku ideju kako ćeš to sve odrađivati?

- Na početku su nas pitali koje su naše sfere interesovanja, ja sam odabrala međuljudska prava i rodnu ravnopravnost. Tako da, moja ideja je da tu temu provučem kroz svoje aktivnosti i ukažem na neka dešavanja, pozitivne primere iz prakse i da tako prezentujem rodnu ravnopravnost i sve što se toga tiče, a što je na neki način na marginama.

Možda baš u tom kontekstu, kako bi komentarisala situaciju kod nas?

- Nijedna žena nije dobila Oktobarsku nagradu i Novembarsku povelju Grada Novog Sada, pa smo mi u „Gender knonjledge hub“ radili inicijativu, gde smo na našim društvenim mrežama pozvali ljudi da ostavljaju predloge i da na taj način nekako sastavimo novu listu predloga. Jer, ima žena koje su i te kako svojim radom zaslužile te nagrade.

Na koji može da se doprinese razvoju svesti o ravnopravnosti, ne samo u ekonomsko-političkom, već uopšteno u društvenom smislu?

- Budući da sam po profesiji novinar i da su mi u fokusu interesovanja mediji koji su na internetu, kao i društvene mreže, prvi korak ka boljitku ljudskih prava je informisanje ljudi, da saznaju za neke akcije i saznaju za svoja prava. Veliki broj njih nije upoznat kako sve to funkcioniše. Tako da, u kratkim formama, prijemčivim oku i grafički lepo stilizovanim, mi mladi možemo na pravi način da informišemo našu ciljnu grupu, odnosno druge mlade koji su ključni za promene u društvu.

Koliko su mladi već sada svesni važnosti ravnopravnosti?

- Mislim da mladi, makar u krugovima u kojima se krećem, i te kako jesu svesni koliko su važni jednakost i ljudska prava, samo je to određeni procenat. Čitava poenta ambasadora je da ideje školovanog kruga mladih ljudi dođu što više do omladine i da budu informisani na sličnom nivou o svim akcijama koje se preduzimaju.

Na početku razgovora si spomenula da si upoznata sa primerima dobre prakse. Možeš li navesti neke?

- U ovoj situaciji kad imamo virus, bile su razne inicijative u smislu besplatnih vebinara, obuka, gomile novih informacija i mogućnosti za sve generacije da besplatno uče i da se edukuju na internetu, a to smatram primerom dobre prakse. Ima dosta organizacija koje nude besplatne sadržaje. Čak i profili koji su namenjeni mladim ambasadorima nude mnoštvo informacija, kurseva, radionica i svega što bi pomoglo mladima da se samostalno obrazuju, bez neke materijalne nadoknade.

Otkud uopšte ideja da budeš u svetu novinarstva, bar kad si se odlučivala da to studiraš?

- Želela sam da učim i izučavam tu oblast. Nisam imala jasnu viziju šta ću raditi, ne znam ni sad iako sam završila studije, a kada treba da počnem profesionalnu karijeru. Želela sam da naučim što više. Sve mi je zanimljivo i svuda vidim sebe, pa bih morala već da se odlučim neku oblast. U bliskoj budućnosti bi trebalo da odaberem neki put.

Imaš li neku ideju kuda bi krenula?

- Počela sam da se bavim društvenim mrežama i da radim na tome, bar dok studiram. Vidim prosotora za napredak, za izučavanje, tu vidim i neke svoje nedostatke i volela bih da tu sve i započnem. A gde ću završiti, to ne znam...

Lea Radlovački