Србији неопходан редизајн система контроле и третмана отпада
БЕОГРАД: Пожар синоћ на Карабурми четврти је акцидент са индустријским отпадом у последње две године, што је порука да се мора редизајнирати систем државне контроле и издавања еколошких дозвола за обављање третмана оваквог отпада, рекао је Танјугу руководилац центра ПКС за циркуларну економију Синиша Митровић.
Ранији акциденти овог типа били су у Шапцу, Параћину и околини Београда, напомиње он и додаје да се акциденти дешавају и у већим економијам, али решења која долазе после тамо јачају отпорност тог бизнис сектора.
Привредна комора Србије врло пажљиво прави базу података, и препорука и решења која су потребна и бизнис сектору и држави да би се ситуација поправила. Мора се имати мултисекторски приступ, јер није само проблем Министарства заштите животне средине, вех и МУП-а, и локалних самоуправа, напомиње он.
Додаје да у Србији већ 20 године не може да се нађе национални консензус око локалитете на којима ће се третирати опасан или индустријски отпад.
Не може се чекати друго време, и друга администрација. Морамо бити врло храбра и одговорна држава, поставити решења и на тај начин имати пуну контролу над системом, апелује он.
Наводи да се сада локалитети на којима се третира отпад претежно налазе у фабрикама у стечају напуштеним индустријама из доба социјализма.
Проблем је што су сада насеља дошла до тих фабрика које су настале 50 и 60тих година прошлог века, и сада имамо ситуације да се отпад заиста третира у градским зонама, као што је ово од ноћас зона Трудбеника, на општини Палилула.
Држава треба да буде одговорна и према бизнис сектору, и да каже где се могу поставити локације, каже он и додаје да би се тако избегле великхе хаварије.
Николић објашњава да као заједница не можемо имати раст БДП-а, домаћих и страних инвестиција, ако не знамо шта ћемо радити са отпадом.
Не можемо играти утакмицу у којој ћемо стално добијати голове, губити на терену и имати овакве акциденте - морамо успоставити предвидљиву ситуацију, каже он.
Тај посао се не може радити са недовољно квалитетном технологијом и опремом, и у напуштеним фабрикама у стечају, каже он.
Подизање осигурања требало би да прати нови квалитет дозволе и дигитализован процес мониторинга целог система третмана опасног отпада.
Додаје да се и грађани морају информисти зашто је добро да Србија има контролисане тачке за управљање опасним отпадом.
Бићемо у тешкоћама, јер нећемо моћи да третирамо отпад у земљама ЕУ. Њихови капацитети су за њихове економије. А не постоји у Србији економија која ће плаћати третман килограма опасног отпада три или четири евра плус транспот преко земаља ЕУ, сматра он.
Додаје да је последњи тренутак да се у Србији направи заокрет и изгради инфраструктура за третман опасног и индустријског отпада јер би могло бити хаварија и због климатских промена и поплава и земљотреса.
ПКС ће то унети као део новог пакета, новој државној адмистранцији у Србији. Предложићемо да буду доста храбрији, ангажованији на терену, и да имају готова решења, рекао је он.
Треба да се храбро и предузимљиво упустимо у процес, иначе ћемо имати озбиљних проблема, каже он.
За технолошке процесе којима се третира отпад, додаје, морају се имати нови грађевински објекти изграђени по високим стандардима када су у питању земљотрес, пожар и друге природне катастрофе.
У овом тренутку не видим да у просторном плану Србије постоје локације где ће се градити постројења за третман индустријског отпада. Јер чим се определи нека локација одмах имамо народни устанак, каже он и додаје да би требало грађанима објаснити да та постројења нису проблем.
Додаје да Србија годишње генерише преко 80.000 тона индустријског отпада, и поставља питање да ли се неко запита шта се са тим дешава ако заврши на неадекватан начин.
Све су то спојени судови. Ако имате неквалитетно управљање отпадом, то угрожава животну средину и здравље, закључује он.
