Srbiji neophodan redizajn sistema kontrole i tretmana otpada
BEOGRAD: Požar sinoć na Karaburmi četvrti je akcident sa industrijskim otpadom u poslednje dve godine, što je poruka da se mora redizajnirati sistem državne kontrole i izdavanja ekoloških dozvola za obavljanje tretmana ovakvog otpada, rekao je Tanjugu rukovodilac centra PKS za cirkularnu ekonomiju Siniša Mitrović.
Raniji akcidenti ovog tipa bili su u Šapcu, Paraćinu i okolini Beograda, napominje on i dodaje da se akcidenti dešavaju i u većim ekonomijam, ali rešenja koja dolaze posle tamo jačaju otpornost tog biznis sektora.
Privredna komora Srbije vrlo pažljivo pravi bazu podataka, i preporuka i rešenja koja su potrebna i biznis sektoru i državi da bi se situacija popravila. Mora se imati multisektorski pristup, jer nije samo problem Ministarstva zaštite životne sredine, veh i MUP-a, i lokalnih samouprava, napominje on.
Dodaje da u Srbiji već 20 godine ne može da se nađe nacionalni konsenzus oko lokalitete na kojima će se tretirati opasan ili industrijski otpad.
Ne može se čekati drugo vreme, i druga administracija. Moramo biti vrlo hrabra i odgovorna država, postaviti rešenja i na taj način imati punu kontrolu nad sistemom, apeluje on.
Navodi da se sada lokaliteti na kojima se tretira otpad pretežno nalaze u fabrikama u stečaju napuštenim industrijama iz doba socijalizma.
Problem je što su sada naselja došla do tih fabrika koje su nastale 50 i 60tih godina prošlog veka, i sada imamo situacije da se otpad zaista tretira u gradskim zonama, kao što je ovo od noćas zona Trudbenika, na opštini Palilula.
Država treba da bude odgovorna i prema biznis sektoru, i da kaže gde se mogu postaviti lokacije, kaže on i dodaje da bi se tako izbegle velikhe havarije.
Nikolić objašnjava da kao zajednica ne možemo imati rast BDP-a, domaćih i stranih investicija, ako ne znamo šta ćemo raditi sa otpadom.
Ne možemo igrati utakmicu u kojoj ćemo stalno dobijati golove, gubiti na terenu i imati ovakve akcidente - moramo uspostaviti predvidljivu situaciju, kaže on.
Taj posao se ne može raditi sa nedovoljno kvalitetnom tehnologijom i opremom, i u napuštenim fabrikama u stečaju, kaže on.
Podizanje osiguranja trebalo bi da prati novi kvalitet dozvole i digitalizovan proces monitoringa celog sistema tretmana opasnog otpada.
Dodaje da se i građani moraju informisti zašto je dobro da Srbija ima kontrolisane tačke za upravljanje opasnim otpadom.
Bićemo u teškoćama, jer nećemo moći da tretiramo otpad u zemljama EU. Njihovi kapaciteti su za njihove ekonomije. A ne postoji u Srbiji ekonomija koja će plaćati tretman kilograma opasnog otpada tri ili četiri evra plus transpot preko zemalja EU, smatra on.
Dodaje da je poslednji trenutak da se u Srbiji napravi zaokret i izgradi infrastruktura za tretman opasnog i industrijskog otpada jer bi moglo biti havarija i zbog klimatskih promena i poplava i zemljotresa.
PKS će to uneti kao deo novog paketa, novoj državnoj admistranciji u Srbiji. Predložićemo da budu dosta hrabriji, angažovaniji na terenu, i da imaju gotova rešenja, rekao je on.
Treba da se hrabro i preduzimljivo upustimo u proces, inače ćemo imati ozbiljnih problema, kaže on.
Za tehnološke procese kojima se tretira otpad, dodaje, moraju se imati novi građevinski objekti izgrađeni po visokim standardima kada su u pitanju zemljotres, požar i druge prirodne katastrofe.
U ovom trenutku ne vidim da u prostornom planu Srbije postoje lokacije gde će se graditi postrojenja za tretman industrijskog otpada. Jer čim se opredeli neka lokacija odmah imamo narodni ustanak, kaže on i dodaje da bi trebalo građanima objasniti da ta postrojenja nisu problem.
Dodaje da Srbija godišnje generiše preko 80.000 tona industrijskog otpada, i postavlja pitanje da li se neko zapita šta se sa tim dešava ako završi na neadekvatan način.
Sve su to spojeni sudovi. Ako imate nekvalitetno upravljanje otpadom, to ugrožava životnu sredinu i zdravlje, zaključuje on.
