Како малим паметњаковићима олакшати напредак

Такву децу дар често издвоји од њихових вршњака, тако да им одрастање не пролази без тешкоћа. С друге стране, подизање талентоване деце родитељима може бити не само узбудљиво него и веома изазовно, јер ниједно дете не долази на овај свет с упутством за употребу, нити су сви родитељи стручњаци из области развојне психологије и педагогије.

Оно што издваја даровиту децу од својих вршњака је пре свега способност брзог учења, фокусираност, одлично памћење, љубопитљивост, маштовитост… Но, понекад неусклађеност високих интелектуалних способности с физичким способностима и емоционалном зрелошћу фрустрира дете, јер није у стању да оствари своје замисли. Што је дете надареније, приметнија је и већа неусклађеност његовог психичког с физичким и емоционалним развојем.

Доживљаји те деце су врло интензивни и емоционално сложени, па је овим малишанима од родитеља потребна већа подршка и заштита. Мали генијалци могу бити изузетно рањиви и зато је за њихов оптимални развој родитељима потребан савет стручњака.

Даровита деца често могу родитеље да избаце из такта. Спавају мање, а кад су будни, захтевају додатну стимулацију и ангажман. Зато би требало потражити подршку од шире породице: од дека и бака, рођака различитих узраста, пријатеља као и старије деце из комшилука, јер сви они на свој начин доприносе да се велики апетит за сазнавањем утоли.

Важно је и да родитељи стрпљиво објашњавају и одговарају на силна питања малих паметњаковића. Затим да се допусти да деца слободно изразе своје мишљење, које би требало слушати с уважавањем. Тада и она показују више такта и веће поштовање. За даровито дете је важно да осети да је емоционално подржано од својих најближих чак и када постоје неслагања.

Упркос развијеној свести и прихватању међуљудских разлика, у данашњем свету и даље су присутне многе предрасуде о свему што је другачије од уобичајеног. Зато ваља споменути неке од најчешћих предрасуда везаних уз даровиту децу:

Надареност је условљена високом интелигенцијом – постоје деца која могу бити врло уметнички надарена, али да немају врло високу, него просечну интелигенцију. Доказ су тзв. идиоти саванти који имају низак коефицијент интелигенције, често су и аутистични, али су изузетно талентовани у уском подручју: цртању, свирању неког инструмента, рачунању, игрању шаха и сл.

Надарена деца су најбоља у свим областима – заправо су ретка деца која су талентована у свим подручјима. Код деце с изразито развијеном општом интелигенцијом, сусрећу се јако развијене логичко – математичке или вербално – лингвистичке способности.

Таленат и рад – већина деце, колико год се јако трудила и вежбала, никад неће успети да науче тако лако и тако брзо као надарена. Међутим, то не значи да су напор, труд и вежба неважни. Даровита деца такође много раде или вежбају. Таленат који се не негује – неће се ни испољити.

Надарену децу стварају преамбициозни родитељи – без подршке даровити малишани не би развили своје таленте, али родитељи – колико год амбициозни били – не стварају надареност. Чешће се догађа да су надарена деца та која форсирају своје родитеље.

Таленотована деца су боље социјално адаптирана – напротив, често су изолована и мање срећна, осим ако нађу себи сличне. Зато је добро да иду у специјалне школе где су и друга деца таква, јер их „обични” вршњаци сматрају чудацима. Према истраживањима психолога Лете Холингворт чак 20 до 25 процената надарене деце има социо-емоционалне потешкоће, што је два пута више него у просечној популацији.

У предшколском добу надарена деца често имају отпор према боравку у вртићу. Због мање потребе за спавањем, обавезни поподневни одмор доживаљвају као присилу, јер имају осећај губитка времена. Осим тога ту су и различити интереси у односу на своје вршњаке, па често ова деца буду „проблематична”, јер смишљају како да избегну правила која важе у колективу. Решење је у обогаћеним програмима током којих дете може да изрази своје потенцијале, задовољи знатижељу и напредује. Даровитим малишанима би требало да се омогући да се друже и са старијом децом која могу бити подстицај за њихов интелектуални напредак.

Према мишљењу стручњака надареној деци би требало допустити да иду раније у школу, јер то је најлакши облик њиховог образовног и друштвеног напретка. Посебну пажњу би требало посветити тајмингу када оваква деца прескачу неки разред. Стручњаци сматрају да је за девојчице оваква врста убрзаног школовања најбоља пре трећег или након осмог разреда основне школе, јер то је период када су мање везане за групе својих вршњакиња. С друге стране дечаци могу прескакати разреде у било ком узрасту. Даровити дечаци су често стидљивији и повученији од својих вршњака, па им више прија дружење с млађим узрастом. Важно је и да дете покаже вољу за напретком, самим тим ће се и лакше социјално прилагодити, зато их не би требало притискати да прескачу разред, ако то није nnjihova жеља.

Родитељско разумевање и потпора битни су у сваком узрасту. Важна је и добра сарадња и разумевање родитеља и васпитача или просветних радника. Даровитом малишану су потребни еластични родитељи пуни разумевања. Важно је да мале паметнице знају да њихова посебност весели најближе и да буду прихваћени и поштовани такви какви су. Оно што је важно да родитељи знају је да за овакву децу осим љубави и топлине потребно непрестано подстицање.

Марина Јабланов