Ристановић: Гамалеј познати институт, вакцина да стиша пандемију

Др Ристановић, молекуларни биолог и физиолог на ВМА, рекла је за РТС да је "Гамалеј" познати руски институт за микробиологију.

То је врло кредибилан институт који има своју историју. Николај Гамалеј је отац микробиологије, он је био ђак Пастеровог института и он је први у Русију донео вакцину против беснила, рекла је докторка Ристановић.

Према њеним речима, Институт "Гамалеј" је једини у свету добио лиценцу за вакцину против еболе, управо на платформи на којој је произведена и вакцина против ковида 19, на аденовирусној платформи.

Истакла је да је вакцину против еболе примило око 2.000 људи у Гвинеји.

Такође, каже, науцници са тог института су интензивно радили и на производњи вакцине против грипа, сарса и мерса и вероватно су та искуства искористили и за ову вакцину.

На питање да ли трећа фаза испитивања може да покаже да је вакцина неефикасна или чак небезбедна, докторка је одговорила да ће време дати своју реч.

Што се тиче ове вакцине, судећи по механизму, односно платформи на којој је призведена, може се рећи да је безбедна, што се тиче њене ефикасности о томе ће се судити на основу имуноодговора, односно заштите коју пружа, рекла је докторка.

Платформа на којој је произведена је аденовирус, који често изазива прехладе код људи, а који је овде искоришћен као носач где је уграђен мали део генома који може да испровоцира имуноодговор на коронавирус, објаснила је докторка.

Нема производње ефикасне вакцине, нити било које вакцине без prеthodnе спознаје имуноодговора, и те релације која постоји између патогена и имуноодговора човека, који је врло комплексан, истакла је Ристановић.

Према њеним речима, ово је радна вакцина, прва вакцина која пре свега има за циљ да смири панику, да стиша пандемију и да свет настави тамо где је стао.

Она каже да ће вероватно у будућности бити и ефикаснијих вакцина, а и додаје да многи институти у Русији раде на производњи других и другачијих вакцина, а да многи институти у свету раде на сличним платформама.

Колико ће трајати имуноодговор зависи од много фактора, јер сада можемо да судимо само из сличних искустава, а искуства се односе на prеthodnе епидемије сличних вируса, навела је докторка.

Истраживања показују да имунитет у смислу хумуралног имунитета антитела траје две до три године, а целуларни, односно меморијски Т-лимфоцити дуго резистирају, чак и годинама након контакта, навела је докторка Ристановић.

Она је подсетила и да је вакцина против дечје парализе коју је произвео Институт "Гамалеј" шездесетих година спасло око 20 милиона јапанских малишана.