Ristanović: Gamalej poznati institut, vakcina da stiša pandemiju

Dr Ristanović, molekularni biolog i fiziolog na VMA, rekla je za RTS da je "Gamalej" poznati ruski institut za mikrobiologiju.

To je vrlo kredibilan institut koji ima svoju istoriju. Nikolaj Gamalej je otac mikrobiologije, on je bio đak Pasterovog instituta i on je prvi u Rusiju doneo vakcinu protiv besnila, rekla je doktorka Ristanović.

Prema njenim rečima, Institut "Gamalej" je jedini u svetu dobio licencu za vakcinu protiv ebole, upravo na platformi na kojoj je proizvedena i vakcina protiv kovida 19, na adenovirusnoj platformi.

Istakla je da je vakcinu protiv ebole primilo oko 2.000 ljudi u Gvineji.

Takođe, kaže, naucnici sa tog instituta su intenzivno radili i na proizvodnji vakcine protiv gripa, sarsa i mersa i verovatno su ta iskustva iskoristili i za ovu vakcinu.

Na pitanje da li treća faza ispitivanja može da pokaže da je vakcina neefikasna ili čak nebezbedna, doktorka je odgovorila da će vreme dati svoju reč.

Što se tiče ove vakcine, sudeći po mehanizmu, odnosno platformi na kojoj je prizvedena, može se reći da je bezbedna, što se tiče njene efikasnosti o tome će se suditi na osnovu imunoodgovora, odnosno zaštite koju pruža, rekla je doktorka.

Platforma na kojoj je proizvedena je adenovirus, koji često izaziva prehlade kod ljudi, a koji je ovde iskorišćen kao nosač gde je ugrađen mali deo genoma koji može da isprovocira imunoodgovor na koronavirus, objasnila je doktorka.

Nema proizvodnje efikasne vakcine, niti bilo koje vakcine bez prethodne spoznaje imunoodgovora, i te relacije koja postoji između patogena i imunoodgovora čoveka, koji je vrlo kompleksan, istakla je Ristanović.

Prema njenim rečima, ovo je radna vakcina, prva vakcina koja pre svega ima za cilj da smiri paniku, da stiša pandemiju i da svet nastavi tamo gde je stao.

Ona kaže da će verovatno u budućnosti biti i efikasnijih vakcina, a i dodaje da mnogi instituti u Rusiji rade na proizvodnji drugih i drugačijih vakcina, a da mnogi instituti u svetu rade na sličnim platformama.

Koliko će trajati imunoodgovor zavisi od mnogo faktora, jer sada možemo da sudimo samo iz sličnih iskustava, a iskustva se odnose na prethodne epidemije sličnih virusa, navela je doktorka.

Istraživanja pokazuju da imunitet u smislu humuralnog imuniteta antitela traje dve do tri godine, a celularni, odnosno memorijski T-limfociti dugo rezistiraju, čak i godinama nakon kontakta, navela je doktorka Ristanović.

Ona je podsetila i da je vakcina protiv dečje paralize koju je proizveo Institut "Gamalej" šezdesetih godina spaslo oko 20 miliona japanskih mališana.