Већина фирми имала потешкоћа, али и отпорност
Већина српских предузећа имала су потешкоћа у раду за време пандемије, али су такође показала и отпорност, оцењено је на веб дискусији Српска мала и средња предузећа у пандемијском окружењу: ефекат мера и сценарија за будућност.
На онлајн дискусији је представљено истраживање које је радио Центар за високе економске студије заједно са Светском банком путем телефонске анкете која би, како су навели, била репрезенативна, како се не би добила слика само оних предузећа која су вољна да деле своја искуства.
Председница Центра за високе економске студије (ЦЕВЕС) Кори Удовички рекла је представљајући резултате анкете да су готова сва предузећа рекла да су имала потешкоћа у раду, 74 одсто је имало смањење прихода, а само три одсто повећање прихода.
Она је навела и да су готова сва предузећа имала потешкоћа у организацији пословања. Најпогођенији су били они у блокираним секторима, који једноставно нису били стању да раде, као што су угоститељство, туризам, путнички саобраћај.
Транспорт и скраћено радно време
Што се тиче препрека у прилагођавању, далеко највећи проблеми су били тешкоће са транспортом, скраћено радно време.
„За већину фирми обезбеђење физичке дистанце било је релативно лако, око 40 успело је и да организује рад од куће”, навела Удовички.
Она је додала и да формална запосленост није драстично смањена. Послодавци, њих 90 одсто, према резултатима анкете навели су да Владине мере нису имале много утицаја на њихове одлуке.
„Најбоље су, у складу са очекивањима прошле трговине храном, производња хране, професионални ИКТ сектори”, навела је и додала да су негде у средини мешовити сектори као што је грађевина.
Према њеним речима цела анкета одражава жилавост наших предузећа.
Видосава Џагић из Привредне коморе Србије рекла је да је ПКС питао фирме чега се највише боје и шта виде као највеће препреке.
„Седамдесет одсто њих је рекло да се највише прибојава другог таласа кризе, поновног затварања. Свака друга фирма се плаши пада тражње за њиховим производима и услугама”, рекла је она.
Навела је и да је евидентно да продубљивање кризе утиче на понашање потрошача, могуће и на пад тражње. Криза, како је рекла, утиче и на страх запослених.
Џагић је казала су наше фирме показале отпорност и навела пример модне индустрије која је као меру за свој опстанак покренула производњу маски које је прво делила партнерима, а онда кренула и да их продаје.
„Имамо фирме које се баве производњом алата, машина, опреме, а које су кренуле да производе визире које су делили не само партнерима, већ и лекарима, војсци, полицији..”, рекла је она.
Поручила је да не можемо само да се ослонимо на мере појединачних компанија већ мора да се посматра шире и фокусира на ланац вредности.
„Морамо да видимо шта је са нашим партнерима, добављачима, на који начин криза утиче на њих и шта заједно можемо да урадимо како би израдили механизам како би се заједно одбранили”, рекла је Џагић.
Д. Млађеновић
