Većina firmi imala poteškoća, ali i otpornost

Na onlajn diskusiji je predstavljeno istraživanje koje je radio Centar za visoke ekonomske studije zajedno sa Svetskom bankom putem telefonske ankete koja bi, kako su naveli, bila reprezenativna, kako se ne bi dobila slika samo onih preduzeća koja su voljna da dele svoja iskustva.

Predsednica Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Kori Udovički rekla je predstavljajući rezultate ankete da su gotova sva preduzeća rekla da su imala poteškoća u radu, 74 odsto je imalo smanjenje prihoda, a samo tri odsto povećanje prihoda.

Ona je navela i da su gotova sva preduzeća imala poteškoća u organizaciji poslovanja. Najpogođeniji su bili oni u blokiranim sektorima, koji jednostavno nisu bili stanju da rade, kao što su ugostiteljstvo, turizam, putnički saobraćaj.

Transport i skraćeno radno vreme

Što se tiče prepreka u prilagođavanju, daleko najveći problemi su bili teškoće sa transportom, skraćeno radno vreme.

„Za većinu firmi obezbeđenje fizičke distance bilo je relativno lako, oko 40 uspelo je i da organizuje rad od kuće”, navela Udovički.

Ona je dodala i da formalna zaposlenost nije drastično smanjena. Poslodavci, njih 90 odsto, prema rezultatima ankete naveli su da Vladine mere nisu imale mnogo uticaja na njihove odluke.

„Najbolje su, u skladu sa očekivanjima prošle trgovine hranom, proizvodnja hrane, profesionalni IKT sektori”, navela je i dodala da su negde u sredini mešoviti sektori kao što je građevina.

Prema njenim rečima cela anketa odražava žilavost naših preduzeća.

Vidosava Džagić iz Privredne komore Srbije rekla je da je PKS pitao firme čega se najviše boje i šta vide kao najveće prepreke.

„Sedamdeset odsto njih je reklo da se najviše pribojava drugog talasa krize, ponovnog zatvaranja. Svaka druga firma se plaši pada tražnje za njihovim proizvodima i uslugama”, rekla je ona.

Navela je i da je evidentno da produbljivanje krize utiče na ponašanje potrošača, moguće i na pad tražnje. Kriza, kako je rekla, utiče i na strah zaposlenih.

Džagić je kazala su naše firme pokazale otpornost i navela primer modne industrije koja je kao meru za svoj opstanak pokrenula proizvodnju maski koje je prvo delila partnerima, a onda krenula i da ih prodaje.

„Imamo firme koje se bave proizvodnjom alata, mašina, opreme, a koje su krenule da proizvode vizire koje su delili ne samo partnerima, već i lekarima, vojsci, policiji..”, rekla je ona.

Poručila je da ne možemo samo da se oslonimo na mere pojedinačnih kompanija već mora da se posmatra šire i fokusira na lanac vrednosti.

„Moramo da vidimo šta je sa našim partnerima, dobavljačima, na koji način kriza utiče na njih i šta zajedno možemo da uradimo kako bi izradili mehanizam kako bi se zajedno odbranili”, rekla je Džagić.   

D. Mlađenović