Визуелизација (не)могућег у Малом ликовном салону КЦНС

Поставка се може погледати и на линку Виртуелне галерије ликовног програма.

Ликовна критичарка Љиљана Ћинкул наводи да је за Татјану Јанковић Неделков цртеж-колаж једна од тачака стваралачког ослонца у којима је број ликовних комбинација готово неограничен. Ослобођено радикалних захтева, цртање или стварање колажа је данас готово интимна зона у којој фемина (вероватно) чува најинтимнији део стваралачког бића. Визуелизација (не)могућег. Цртеж и колаж својим медијским квалитетима остављају широко поље деловања. Татјана Јанковић, по речима ове критичарке комбинује цртеж са колажом чија пластична решења постиже децентним апликацијама, услојавањем, цртањем, доцртавањем, траговима бода и убода у ткиво папирне подлоге. Тактилно, крхко и фрагилно. Ово апартно поље оживљено је и додавањем пауса у чијој се сребрној транспарентности назиру скривени ауторски знаци, моћ поруке.

Колористички акценти блиски Волсовим мрљама део су тананих фактура малих апстракција колажних пасажа и наговештених ситуација, указује Љиљана Ћинкул.

Како додаје, у грађењу композиције готово музичког пиана спонтани записи и записивање граде сензибилизовано цртачко ткиво сугестивних тонова у којима су често сачувани и асоцијативни трагови фигуре.

Очито, сликарка својим малим форматима обезбеђује да се у фокусу видног поља рад сагледа као целина. Колажни радови на папиру Татјане Јанковић својим фрагментарним деловима могу се разумети и као део процеса у току настајања једне целовите идејне и визуелне целине, закључује Љиљана Ћинкул.

Татјана Јанковић Неделков дипломирала је 1990. и магистрирала 1997. на сликарском одсеку Факултета примењених уметности у Београду, где од 1998. године предаје на предмету Цртање и Сликање. Члан је УЛУС-а. Излагала на бројним колективним изложбама и приредила десетак самосталних поставки, а до сада је два пута излагала у Новом Саду. Уз прописане мере заштите изложба се може погледати до 19. јуна.

Н. П.