Мали ликовни салон: Изложба поводом пет деценија излагачког програма

Изложба ће бити приређена у три сегмента („МЛС: Прве године“, „МЛС: Осамдесете и деведесете“, „МЛС: После прекретнице векова“), и то у три галерије које тренутно постоје на овом делу Булевара Михајла Пупина у којем се у оно време одвијао корзо: у Малом ликовном салону, у галерији СУЛУВ (обе на броју 9) и у галерији Бел Арт (на броју 17). Изложба у Малом ликовном салону трајаће до 18. јануара, док ће гостујући део поставке (у галеријама Бел Арт и СУЛУВ) трајати краће и може се погледати у наредних недељу дана до 22. децембра. Новосађани ће моћи да виде дела великог броја аутора свих генерација који су у протеклих педесет година излагали у овој галерији

Мали ликовни салон започео је са радом 1965. као Одељење за приредбе тадашњег Културног центра смештеног у бараке Фрушкогорске број 2. У њему су се продавале карте за концерте, репродукције познатих сликара и оригинали појединих новосадских аутора, а излагачка делатност почела је 1968. По речима ликовног критичара Саве Степанова, основан је са идејом да галерија буде продајна. Но, излагачка концепција је убрзо постала знатно амбициознија па се инсистирало на презентацији дела савремених уметника из Војводине али и бројних других веома угледних уметника са велике југословенске уметничке сцене. Ипак, окосницу изложбеног репертоара чиниле су поставке војвођанских аутора, углавном припадника оне генерације која је током тих шездесетих и седамдесетих година протеклог века досегла пуну стваралачку зрелост (Јожеф Ач, Миливој Николајевић, Пал Петрик, Милан Кечић, Милан Керац, Бошко и Зоран Петровић, Анкица Опрешник, Јожеф Бенеш, Богомил Карлаварис и други). Мали ликовни салон је, како указује Степанов допринео да се савремена уметност јасније и уверљивије инфилтрира у новосадску свакодневницу, у свест и животне амбијенте Новосађана. Мали ликовни салон и други камерни изложбени салони допринели су да се, уз подразумевајући допринос овдашњих великих и угледних музејских институција Нови Сад установи као уметнички живо место, као један од најзначајнијих центара уметности тадашње Југославије.

У осамдесетим и деведесетим годинама је, у складу са дешавањима у друштву, излагачки концепт донекле јепромењен јер је прво смањивано, а потом и потпуно изостало гостовање уметника из бивших југословенских република. Примат међу излагачима су преузели аутори из Србије и Војводине. Видљива је и својеврсна „смена генерација“, јер се појављују нова имена у овдашњим уметничким токовима те су, на размеђи седамдесетих и осамдесетих, наглашеније присутни актери „нове фигурације“ и других тада актуелних концепата (Милан Блануша, Александар Цветковић, Бранимир Карановић, Даница Баста, Халил Тиквеша, Живко Ђак, Милан Станојев, Слободан Кнежевић, Радован Јандрић) а потом и актери уметности осамдесетих и трансавангардистичке нове слике (Миленко Првачки, Душан Тодоровић, Јожеф Клаћик, Добривој Рајић, Пал Дечов, Драган Јанков и други).

Након 2000, Мали ликовни салон трпи бројне програмске претумбације условљаване честим променама управљачке структуре Културног центра Новог Сада при коме салон делује. Ипак како наводи Степанов Мали ликовни салон је реафирмисао свој значај оствареном презентацијом дела оних уметника који су своју афирмацију и углед стицали и досегли током турбулентне прекретнице векова и потом (Љубомир Вучинић, Биљана Бакалуца, Зоран Грмаш, Аница Радошевић, Лазар Марковић, Горан Јуреша, Данило Вуксановић, Моника Сигети, Мирјана Благојев, Корина Губик и др.) Актуелне универзалне уметничке тенденције поново у фокусу Малог ликовног салона.

Н. П.