Летопис Матице српске: Вера у поезију и моћ говора

У рубрици Есеји Гојко Божовић пише о четири песме Ивана В. Лалића посвећене четворици великих песника Стерији, Војиславу Илићу, Растку Петровићу и Бранку Миљковићу из четири велика доба српске поезије класицизма, симболизма, првог и другог модернизма. По Божовићевм речима Лалић је у својим песмама и својим поетичким списима обликовао фигуру ученог песника који поезију доживљава као непрестано преиспитивану традицију и дијалог са слојевима културе, историје и савремености.

Иван Штерлеман пише о манифестима сигнализма и њиховом утицају на настанак и развој српске неоавангарде и о Мирољубу Тодоровићу који на рушевинама модернизма и историјске авангарде одлучује да буде архитекта, градитељ новог авангардистичког духа, планетарне свести. Рад Сање Перић посвећен је поетичким начелима Миодрага Булатовића исказаним у писмима, изјавама интервјуима овог писца који могу да доведу до нових начина за разумевање његовог дела.

У рубрици Сведочанства Летопис доноси есеј Александра Петровића „Савршени закон слободе“ који је представљен на традиционалној Светосавској беседи у Матици српској у јануару ове године. По његовим речима кроз векове светлост српске културе је канонске природе коју најбоље можемо сагледати преломљену кроз призму два канона, Номоканона Светог Саве и Канона осунчавања Милутина Миланковића, од којих је први учврстио веру, а други знање.

Представљајући свечаност приређену поводом Дана Матице српске, 16. фебруара Летопис објављује беседу Виктора Савића „Устави Светог Саве“, о главном законодавцу у историји Српске цркве и српске црквености. Летопис доноси и текст Желидрага Никчевића о Благоју Баковићу, добитнику Змајеве награде за целокупно песничко дело, а поводом књига „Чун-изабране и нове песме“ (Културно-образовни центар, Шид) и „Полен и чар“ (Православна реч, Нови Сад). Никчевић наводи да Баковић већ четири деценије пева на величанственој висоравни савремене српске лирике. Његов магистрални, епохални лирски учинак видљив је и у оној ексклузивно-лирској равни, коју разматрамо с обзиром на естетску употребу и мелодиозност матерњег језика, и у равни етичко-идеолошких перипетија савремене српске лирике. У речи захвалности Баковић је указао да је ово награда за његову огромну и никада сусталу веру у поезију и моћ говора.

Летопис доноси и реч Саше Радојчића са промоције књиге „Даноноћник“ Мира Вуксановића у којој цитира самог аутора да су у питању записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози, есејчићи и разни осврти. Оно што овим фрагментима обезбеђује унутрашње јединство јесте њихова наглашено лична основна нота, наводи Радојчић, а тематско-мотивски кругови су изузетно широки. Песнички зборник „У истом огледалу- двадесет румунских и српских песника из Темишвара и Новог Сада“ представљен је текстовима Стевана Тонтића и Растка Лончара. Последње странице посвећене су критичким приказима нових књига.

Н. Попов