Letopis Matice srpske: Vera u poeziju i moć govora

U rubrici Eseji Gojko Božović piše o četiri pesme Ivana V. Lalića posvećene četvorici velikih pesnika Steriji, Vojislavu Iliću, Rastku Petroviću i Branku Miljkoviću iz četiri velika doba srpske poezije klasicizma, simbolizma, prvog i drugog modernizma. Po Božovićevm rečima Lalić je u svojim pesmama i svojim poetičkim spisima oblikovao figuru učenog pesnika koji poeziju doživljava kao neprestano preispitivanu tradiciju i dijalog sa slojevima kulture, istorije i savremenosti.

Ivan Šterleman piše o manifestima signalizma i njihovom uticaju na nastanak i razvoj srpske neoavangarde i o Miroljubu Todoroviću koji na ruševinama modernizma i istorijske avangarde odlučuje da bude arhitekta, graditelj novog avangardističkog duha, planetarne svesti. Rad Sanje Perić posvećen je poetičkim načelima Miodraga Bulatovića iskazanim u pismima, izjavama intervjuima ovog pisca koji mogu da dovedu do novih načina za razumevanje njegovog dela.

U rubrici Svedočanstva Letopis donosi esej Aleksandra Petrovića „Savršeni zakon slobode“ koji je predstavljen na tradicionalnoj Svetosavskoj besedi u Matici srpskoj u januaru ove godine. Po njegovim rečima kroz vekove svetlost srpske kulture je kanonske prirode koju najbolje možemo sagledati prelomljenu kroz prizmu dva kanona, Nomokanona Svetog Save i Kanona osunčavanja Milutina Milankovića, od kojih je prvi učvrstio veru, a drugi znanje.

Predstavljajući svečanost priređenu povodom Dana Matice srpske, 16. februara Letopis objavljuje besedu Viktora Savića „Ustavi Svetog Save“, o glavnom zakonodavcu u istoriji Srpske crkve i srpske crkvenosti. Letopis donosi i tekst Želidraga Nikčevića o Blagoju Bakoviću, dobitniku Zmajeve nagrade za celokupno pesničko delo, a povodom knjiga „Čun-izabrane i nove pesme“ (Kulturno-obrazovni centar, Šid) i „Polen i čar“ (Pravoslavna reč, Novi Sad). Nikčević navodi da Baković već četiri decenije peva na veličanstvenoj visoravni savremene srpske lirike. Njegov magistralni, epohalni lirski učinak vidljiv je i u onoj ekskluzivno-lirskoj ravni, koju razmatramo s obzirom na estetsku upotrebu i melodioznost maternjeg jezika, i u ravni etičko-ideoloških peripetija savremene srpske lirike. U reči zahvalnosti Baković je ukazao da je ovo nagrada za njegovu ogromnu i nikada sustalu veru u poeziju i moć govora.

Letopis donosi i reč Saše Radojčića sa promocije knjige „Danonoćnik“ Mira Vuksanovića u kojoj citira samog autora da su u pitanju zapisi, komentari, izreke, male priče, pesme u prozi, esejčići i razni osvrti. Ono što ovim fragmentima obezbeđuje unutrašnje jedinstvo jeste njihova naglašeno lična osnovna nota, navodi Radojčić, a tematsko-motivski krugovi su izuzetno široki. Pesnički zbornik „U istom ogledalu- dvadeset rumunskih i srpskih pesnika iz Temišvara i Novog Sada“ predstavljen je tekstovima Stevana Tontića i Rastka Lončara. Poslednje stranice posvećene su kritičkim prikazima novih knjiga.

N. Popov