КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Сезона јагода почела феноменалном ценом

Недостатак падавина и сушни период који погађа усеве ратара на северу Баната, не утиче на принос црвених плодова, јер је засад под заливним системом и фолијама, па Детари указује да јагодама некада киша и не одговара, да не квари сласт и укупни учинак. 

- Када буде узастопно више кишних дана онда долази до појаве трулежи плодова, а израженије је и бујање корова. Падавине могу да отежавају бербу, јер веће ко­личине се не могу брати када су плодови мокри, па долази до кварења у гајбицама – објашњава Детари.

Кристијан Детари и његова породица се производњом јагода баве већ две деценије. Газдинство је скромно јер располаже са свега три и по катастарска јутра земље у потесу Водице, од чега је сада под јагодама три четвртине јутра, док је остало углавном под воћем. Површина под јагодама варира од пола до три четвртине јутра, у зависности од парцеле на којој се узгајају, пошто сваке три године треба променити парцелу и пребацити производњу. Детари напомиње да парцелу која је била под јагодана треба одморити и то чини сетвом пшенице, јечма и других ратарских усева.

- Пре четири-пет година било је проблема, јер нисам имао толико земље па сам узимао у аренду, али то су углавном запуштене парцеле и њихово довођење у ред изискује додатно улагање, па та­ман када очистиш зем­љиште, унесеш потребну ко­личину стајњака, власник више не жели да издаје и тражи да му се земља врати - прича Детари. - Код јагода је иначе прилично велико улагање, потребно је улагати доста у негу, али се исплати. Заради се, међутим, све зависи од сезоне до сезоне. Ова сезона је почела са феноменалном ценом наше домаће јагоде од 400 динара килограм, што је за род са отвореног поља изузетно, не памтим када је тако било. На то утиче и што већи произвођачи постижу цену од 300 динара за извоз за Русију.

Поред потражње за извоз, на повољну цену јагода на почетку бербе, утицало је и умањење рода за око петину, тамо где су засаде раних сорти погодили касни пролећни мразеви.

- Повољна цена са почетка бербе ипак ће брзо падати, чим понуда буде већа, али на почетак се не можемо жалити. Тржиште ми је кикиндска пијаца, мада пре смо за даљу продају јагоде испоручивали и маркетима, ме­ђутим, од тога смо одустали када се испоставило да трговци зарађују више него ми који производимо. Јагода је доста кварљива роба и пошто се потрудимо да квалитет буде добар, практично нема конкуренције, јер два-три већа произвођача колико нас се овим бави у Кикинди, као и они са мањом производњом, највећим делом подмирујемо потребе у овом крају - уверава Детари.

Газдинство Детари тренутно негује 26.000 живића, односно струкова јагода. Кристијан вели да се највише пажње мора обратити на здравствено стање јагодњака, да се примене све потребне агротехничке мере, парцела мора бити добро припремљена, нађубрена стајњаком, земља не сме бити закоровљена, а јагодама несме да фали влаге.

- Јако је битна и заштита јер је јагода биљка која има јако кртаку вегетацију, треба примењивати само дозвољене препарате. Ако се биљкама пружи све што је неопходно јако брзо напредују. Када се заснива нови засад најидеалније је расађивање живића у јулу и почетком августа, али проблем је што се живићи не могу формирати тако брзо после бербе, па се користе и они који су раније спремљени, па ако се купују на тржишту се плаћа 35 до 40 динара за један живић, што знанто повећава улагање и поскупљује производњу. Имам све италијанске сорте, али углавном се трудимо да однегујемо сопствени расад, јер ако се набављају из увоза пролазе кроз много руку и на њима сви зарађују. Мада се форсира увоз, сви већи произвођачи јагода код нас се ослањају на садни материјал из сопствене производње, који редовно одржавамо да буде здрав, али нема баш гаранција да се и из увоза не поткраду заражене саднице - сазнајемо од Детарија.

Иако је завршио ауто­меха­ничарски занат Кристијан Детари није се посветио тој струци, него се одмах посветио јагодама и воћарству, које је добро савладао, а помажу чланови породице, чије је професионално опредељење музика. Супруга Маргита је професорка клавира и солфеђа у Музичкој школи у Кикинди, старија ћерка Аполонија је на студијама музике у Новом Саду, млађа Доната похађа Средњу музичку школу у Зрењанину али када наступи сезона послова и берба сви се породично ангажују, евентуално се за испомоћ упосле још два-три сезонска радника. Кристијан се такође бавио музиком, свирајући гитару у истом оркестру где је упознао супругу Маргиту.

- Узгој јагода је одлично опредељење, када се потрефи година зарада је добра, а највећи проблем је радна снага и за негу биљака и за бербу. Трудим се да све максимално одрадим и ништа не препуштам случају, да роба буде квалитетна, да се не изневери стечено поверење муштерија - каже наше саговорник, који поред јагода на преосталим површинама негује и 1.200 стабала воћа, највише кајсија, вишања и других воћки.

Детари каже да је везан за Кикинду и Србију, уверен да сваки човек треба да остане тамо где је рођен, ради и буде свој на своме, а уколико је вредан може овде нешто стећи и не треба ићи у иностранство.    

 Милорад Митровић