Шибул: Страх ће постепено нестати, али живот неће бити исти

Људе је страх уласка у градске аутобусе, ресторане, повратка на посао. Психолог Александар Шибул каже како је потребно да се човек адаптира, али саветују да не треба имати страх од контакта са људима из спољњег света.

За све је потребан један адаптациони период. Из једног стања затвореног у сваком смислу, пре свега стања у којем је страх био свакодневно појачаван због вести у медијима и где су људи у време карантина, углавном били збуњени, примајући информације које су их страшиле, а често не добијајујући информације које ће им помоћи да се снађу у новонасталој ситуацији, сада наилази један нови моменат, имамо слободно време, можемо да идемо где хоћемо и да радимо шта хоћемо, али остаје тај страх и упутност о чему се ту ради и како да се даље понашамо, оцењује Шибул.

Како објашњава, стално се понављају речи „социјална дистанца“, а у ствари је у питању физичка дистанца.

Социјална дистанца је погубна, она је лоша, не треба да је имамо, то је отуђење, изабран је врло несрећан термин. Потребна је физичка дистанца од људи са којима нисмо стално у контакту, јер са онима са којима смо стално у контакту смо одавно разменили вирусе. Тако да би требало сада се вратити на нормалу, а нормала значи да се не уносимо никоме у његов простор, јер свако од нас има неки свој психолошко-физички простор. Није пристојно ни културно уносити се некоме у лице и основна правила даљег функционисања би требало да буду везана управо за то, за лепо понашање, сматра Шибул.

Како наводи, потребно је да се развија веома близак и емоционалан однос, пре свега у породичном контексту, брачном, са децом, јер ту смо већ разменили све и нема потребе да се држи дистанца.

Током карантина су му се обраћали људи са питањима какви треба да буду партнерски односи и какву врсту блискости развијати.

С онима с којима живите развијајте блискост што више, јер она нам је потребна и због нормалног функционисања у једној социјалној заједници, а према споља би требало бити опрезан у оној мери у којој то није стално присуство страха, него баш то, да се понашамо културно и да се не уносимо неком у лице и да се не приближавамо, јер морамо да живимо с тим, каже Шибул.

Шибулов савет свима је да буду опрезни. Када је реч о држању дистанце, он сматра да што више то будемо слушали, то ће наш мозак бити у страху, јер стално постоји извор страшења.

Али, уколико то буде престало или престајало лагано, онда ће наш мозак да се опоравља, да се ресетује и да прихвати то неко ново стање, али верујем на другачији начин. Не верујем да ће се сад брзо десити у главама људи да ће сад да се врате на prеthodno стање. Треба почети нормалну комуникацију, без било каквог уздржавања, али држати неку физичку дистанцу докле год наш мозак не каже да је у реду. Не изигравати сад неког јунака и стварати вештачке унутарње ситуације. Тако да треба успостављати односе и то је оно што ће дефинитивно опустити читав систем, али и даље бити опрезан, јер је и даље то све непознато, закључио је Шибул и напоменуо како не треба да имамо страх од развијања блискости с људима.

Скоро пуна два месеца смо живели у карантину, одржавали дистанцу, већина људи је поштовала полицијски час и није излазила из кућа и станова, а некада је то трајало и по више дана. За то време смо слушали о опасности од вируса, извештаје од броју оболелих и умрлих, начину деловања вируса. Све оно што практично до јуче нисмо смели и што је било незамисливо, сада можемо и ограде које смо изградили сада падају. Стога многе људе мучи излазак из тог изграђеног и издвојеног света и поново живљење са људима ван фамилије и сигурности своја четири зида.

Страх и функционисање у спољном свету ће постепено нестајати, али ће се свакако живот после овог вируса вероватно тражити опрез у будућности и то опрез у читавом свету и у ствари ће бити потребне године да се ми вратмо на неко старо стање. Пре свега мислим на кретање, на мере везане за путовање, на све те мере опреза које ће се сада развијати. Свакодневно функционисање ће бити врло комплексно, док у неком тренутку наш мозак не дигне руке и каже „у реду“. Престајући да нас бомбардују са неким информацијама и ми ћемо се негде опуштати, истакао је Шибул.

Љубица Петровић