Свака десета ИТ фирма расте, а остале стоје слабије

„Дигитална Србија” представила је „Скенер дигиталне привреде”, извештај који показује прве резултате истраживања о утицају пандемије КОВИД-19 на домаћу дигиталну привреду.

„Скенер дигиталне привреде” показује да тај сектор домаће економије није заштићен, упркос томе што одређени дигитални производи сада бележе раст или чињеници да су те компаније можда и најприпремљеније за рад на даљину и од куће.

Већина старт-апа и дигиталних компанија већ осећа негативне последице пандемије, па тако две трећине старт-апа до сада бележи пад продаје већи од 60 одсто, док половина дигиталних компанија и фриленсера пријављује пад прихода већи од 30 процената.

Све више понуда за посао

Занимљиво је да је порастао број отворених позиција за запошљавање у ИТ сектору, али је тај раст резултат тога што су „традиционалне” компаније почеле више да запошљавају људе из ИТ сектора.

Све више компанија покушава да дигитализује своју продају и сада граде интерне ресурсе да би што боље одговориле на тренутну кризу.

– Дигитална привреда није имуна на ковид упркос неким претпоставкама и већина компанија и појединаца заправо трпе последице пандемије у виду смањених прихода – каже за Танјуг Зоја Кукић из Иницијативе „Дигитална Србија”. – Само десет одсто компанија је уочило прилике у овој пандемији и има раст продаје.

Директор Иницијативе „Дигитална Србија” Небојша Ђурђевић указује на важност сазнања која „Скенер дигиталне привреде” доноси свима који раде у том сектору привреде или се баве његовим развојем, попут међународних организација и државних институција.

– На основу тих информација, сви релевантни играчи у дигиталном еко-систему моћи ће да квалитетније планирају своје програме за опоравак дигиталне привреде, али и шире економије – истиче Ђурђевић. – То је свакако оно што ћемо урадити и ми у Иницијативи.

Негативне последице на дигиталну привреду су очекиване каже он, имајући у виду да она не постоји у вакууму већ се, како објашњава, блиско ослања на све друге гране економије и самим тим трпи последице.

Упркос неким очекивањима, само десет одсто дигиталног сектора види раст прихода услед пораста тражње за дигиталним производима током пандемије, а нису сви делови дигиталног еко-система пођеднако погођени кризом.

Резултати истраживања показују и да су домаће компаније тренутно више погођене од страних.

Такође, подаци указују на то да су они који се баве пружањем ИТ услуга осетили негативне ефекте у већем проценту од оних који имају своје производе.

Међу фриленсерима који су доживели негативне ефекте 85 одсто мисли да ће због последица COVID-19 морати да тражи алтернативне изворе прихода. То је, како се наводи, посебно важно имајући у виду да запосленост опада широм света, а да је Србија међу првим земљама у свету по уделу становништва који зарађује на овај начин.

Иако очигледно погођен, занимљиво је да се дигитални сектор у великој мери ангажује да помогне: осим новчаних донација, свака четврта компанија креира неко од дигиталних решења за подршку у борби против пандемије, наводе у Иницијативи.

– Изузетно је важно да се у наредном периоду представе специфични подстицаји који би били усмерени на секторе са значајним растом у prеthodnim годинама, као и секторе који ће омогућити добро позиционирање Србије у новонасталим подсегментима тржишта које је пандемија креирала – каже једна од ауторки извештаја и менаџерка за старт-апе и корпоративне иновације у компанији PwC Tanja Кузман. – Наш фокус је управо због тога био на дигиталном сектору који је кључан за тренутне процесе пословних трансформација, као и због чињенице да се тај сектор брже опорављао након криза.

Д. У.