Svaka deseta IT firma raste, a ostale stoje slabije

„Digitalna Srbija” predstavila je „Skener digitalne privrede”, izveštaj koji pokazuje prve rezultate istraživanja o uticaju pandemije KOVID-19 na domaću digitalnu privredu.

„Skener digitalne privrede” pokazuje da taj sektor domaće ekonomije nije zaštićen, uprkos tome što određeni digitalni proizvodi sada beleže rast ili činjenici da su te kompanije možda i najpripremljenije za rad na daljinu i od kuće.

Većina start-apa i digitalnih kompanija već oseća negativne posledice pandemije, pa tako dve trećine start-apa do sada beleži pad prodaje veći od 60 odsto, dok polovina digitalnih kompanija i frilensera prijavljuje pad prihoda veći od 30 procenata.

Sve više ponuda za posao

Zanimljivo je da je porastao broj otvorenih pozicija za zapošljavanje u IT sektoru, ali je taj rast rezultat toga što su „tradicionalne” kompanije počele više da zapošljavaju ljude iz IT sektora.

Sve više kompanija pokušava da digitalizuje svoju prodaju i sada grade interne resurse da bi što bolje odgovorile na trenutnu krizu.

– Digitalna privreda nije imuna na kovid uprkos nekim pretpostavkama i većina kompanija i pojedinaca zapravo trpe posledice pandemije u vidu smanjenih prihoda – kaže za Tanjug Zoja Kukić iz Inicijative „Digitalna Srbija”. – Samo deset odsto kompanija je uočilo prilike u ovoj pandemiji i ima rast prodaje.

Direktor Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojša Đurđević ukazuje na važnost saznanja koja „Skener digitalne privrede” donosi svima koji rade u tom sektoru privrede ili se bave njegovim razvojem, poput međunarodnih organizacija i državnih institucija.

– Na osnovu tih informacija, svi relevantni igrači u digitalnom eko-sistemu moći će da kvalitetnije planiraju svoje programe za oporavak digitalne privrede, ali i šire ekonomije – ističe Đurđević. – To je svakako ono što ćemo uraditi i mi u Inicijativi.

Negativne posledice na digitalnu privredu su očekivane kaže on, imajući u vidu da ona ne postoji u vakuumu već se, kako objašnjava, blisko oslanja na sve druge grane ekonomije i samim tim trpi posledice.

Uprkos nekim očekivanjima, samo deset odsto digitalnog sektora vidi rast prihoda usled porasta tražnje za digitalnim proizvodima tokom pandemije, a nisu svi delovi digitalnog eko-sistema pođednako pogođeni krizom.

Rezultati istraživanja pokazuju i da su domaće kompanije trenutno više pogođene od stranih.

Takođe, podaci ukazuju na to da su oni koji se bave pružanjem IT usluga osetili negativne efekte u većem procentu od onih koji imaju svoje proizvode.

Među frilenserima koji su doživeli negativne efekte 85 odsto misli da će zbog posledica COVID-19 morati da traži alternativne izvore prihoda. To je, kako se navodi, posebno važno imajući u vidu da zaposlenost opada širom sveta, a da je Srbija među prvim zemljama u svetu po udelu stanovništva koji zarađuje na ovaj način.

Iako očigledno pogođen, zanimljivo je da se digitalni sektor u velikoj meri angažuje da pomogne: osim novčanih donacija, svaka četvrta kompanija kreira neko od digitalnih rešenja za podršku u borbi protiv pandemije, navode u Inicijativi.

– Izuzetno je važno da se u narednom periodu predstave specifični podsticaji koji bi bili usmereni na sektore sa značajnim rastom u prethodnim godinama, kao i sektore koji će omogućiti dobro pozicioniranje Srbije u novonastalim podsegmentima tržišta koje je pandemija kreirala – kaže jedna od autorki izveštaja i menadžerka za start-ape i korporativne inovacije u kompaniji PwC Tanja Kuzman. – Naš fokus je upravo zbog toga bio na digitalnom sektoru koji je ključan za trenutne procese poslovnih transformacija, kao i zbog činjenice da se taj sektor brže oporavljao nakon kriza.

D. U.