Твоја реч, Бранислава Арађан: Овакве ситуације буде најбоље у људима
НОВИ САД: Да кризне ситуације из неких људи извлаче само оно најбоље, доказују чланови Међународне коморе младих активних грађана Нови Сад (ЈЦИ Нови Сад) који су, након својих колега из ЈЦИ Београд, и у нашем граду од 10. априла покренули хуманитарну акцију „Донирај оброк“. Акцији могу да се прикључе сви људи добре воље, о чему нам је детаљније причала председница ЈЦИ Нови Сад Бранислава Арађан (26), родом из Јаше Томића, иначе апсолвенткиња на Правном факултету.
У суштини, уз неку минималну промоцију, за два дана смо успели да скупимо већ сто оброка, каже Бранислава.
Како додаје, очекује да ће у наредним данима, како људи буду више чули за њихову акцију, бити још већи одзив.
Ми смо, свакако, задовољни, вели Бранислава.
Шта ти говори то да се људи одазивају и у оваквој ситуацији, кад никоме није свеједно?
Баш мислим да овакве ситуације доведу до тога да се пробуди нешто најбоље у људима и да буду емпатични, да увиде да свако од нас може и треба да помогне. То се и десило. Људи који седе код куће и можда немају шта да раде, а имају потребу да некако допринесу, наша акција им то и омогућава. Уз њу знају да су конкретно допринели да некоме буде боље данас и сутра.
Чиме се све бави ЈЦИ?
Наша Комора постоји од 2003. године и окупљамо младе чланове између 18 и 40 година. Наша мисија је да обезбедимо развојне могућности за креирање лидера који стварају промене у својој локалној заједници. Наши пројекти су од пословног, еколошког до хуманитарног карактера, и кроз све то се трудимо да решавамо конкретне проблеме у нашим локалним заједницама. Оно што смо до сада радили, односно неки од највећих наших пројеката који су нам и најдражи, био је хуманитарни турнир у баскету 3 на 3 „Играјмо за Дечје село“ 2018. године, када смо обезбедили средства за додатну едукацију малишана из Дечјег села у Сремској Каменици. Такође, имали смо еколошку акцију на Светски дан чишћења. Покрет смо довели у Србију, а реч је о глобалној еколошкој акцији где све земље света истог дана у истом термину излазе на улице и чисте, а све то у циљу подизања свести о значају заштите животне средине. А неки пројекат који нам је сад актуелан и који радимо протеклих неколико месеци је „Хероји рециклаже“. Креирамо апликацију која повезује сакупљаче секундарних сировна са осталим грађанима и домаћинствима у Новом Саду, и на тај начин радимо на социјалној инклузији маргинализованих група, а са друге стране подижемо свест о значају рециклирања, а и повећавамо број домаћинстава који то раде у нашем граду. То је пројекат који је подржан од Теленор фондације и трајаће скоро до краја године. Тренутно смо у фази израђивања апликације, а следи нам и едукација становништва.
Све што си навела пружа широк дијапазон могућности да вам се млади прикључе. Колико су они свесни свега тога, те колико у вама проналазе простор да раде оно што их занима, па да тако допринесу и околини и себи?
У суштини, да. И кад погледам наше чланство, сви се разликујемо и по годинама и по струкама. Заиста је сјајно што је довољно да дођеш са идејом из било које области, кажеш шта желиш да радиш, и ако се свиди остатку и ако успеш да оформиш тим од још бар двоје, то је оно што ће се радити у оквиру Коморе. У суштини, постоји баш много омладинских организација, али мислим да људи препознају квалитет, јер је то оно на шта ми идемо, не на квантитет у смислу броја активности и учесника, већ се трудимо да све садржаје које креирамо и пружамо заиста буду квалитетни и да тиме пружимо појединцу највише што можемо, јер онда знамо да тај појединац исто може да уради и за остале. То је принцип по ком функционишемо. Чињеница је да се чланство мења, и по броју и структури, што је нормално и пожељно. Просек година нам је од 25 до 30. Добра ствар је што наши чланови који се одселе или слично, постају наши алумни и они су у могућности да и даље доприносе на било који начин. Имамо јаку мрежу, не само у Србији, већ интернационално, тако да имамо развијен систем подршке и базе података, односно ресурса које можемо да користимо како бисмо оснаживали младе да буду што бољи лидери.
Баш сам хтела да те питам, где сте све разгранати по свету?
Постојимо у 124 земље света, тако да смо на свим континентима, имамо локални ниво, национални, где коморе из Новог Сада, Београда и Ниша чине ЈЦИ Србија, а она је део ЈЦИ Европа и светског ЈЦИ. Оно што је супер је што редовно, поред активности које су екстерног карактера у оквиру којих укључујемо локалну и међународну заједницу, ми имамо и низ догађаја који су намењени интерно, за наше чланове у виду конференција, семинара, академија. Ми улажемо у наше чланове, доводимо едукаторе и тренере из различитих области и пружамо нашим члановима оно што им је у том тренутку потребно. Последње смо имали Академију лидерства где су нам дошли тренери из Пољске и Немачке.
Уколико желите да уплатите новац како бисте некоме обезбедили оброк, то можете да урадите путем динарског рачуна ЈЦИ Новог Сада: Ерсте Банка АД Нови Сад 340-000000002741635; СВРХА УПЛАТЕ: Хуманитарна акција Донирај оброк.
За уплате из иностранства или са девизног рачуна: ИБАН: РС35340000000002741635; SWIFT ЦОДЕ: ГИБАРС22 (Ерсте Банка АД Нови Сад); НАМЕ: ЈЦИ Нови Сад; ADRESS: Народног фронта 73, 21000 Нови Сад, Сербиа.
Ако познајете некога коме је оброк потребан, или ако сте угоститељ и желите да будете део акције спремањем оброка, више информација о свему можете потражити на novisad.jci.rs.
Кратко бих се још осврнула на тај међународни карактер... Будући да имате мрежу по целом свету, колико се млади разликују по активностима, потребама, проблемима и слично?
Занимљиво ми је што увек крећемо од претпоставке да је негде ван Србије боље и да ми имамо више изазова и проблема, али кад уђеш у неку дубљу конверзацију са осталим члановима у вези са пројектима, видиш да се сусрећемо са врло сличним стварима. Ми имамо мање људи, мање становника, економски смо слабији, али се то паралелно преноси и код других. Заправо, о свим изазовима можемо да комуницирамо са осталим Коморама и видимо на који начин они решавају неке ствари, јер су врло применљиве и код нас. Наравно да постоји тај економски моменат и можда је нешто што нас више ограничава, али не бих рекла да је толико различита ситуација.
Леа Радловачки