Tvoja reč, Branislava Arađan: Ovakve situacije bude najbolje u ljudima
NOVI SAD: Da krizne situacije iz nekih ljudi izvlače samo ono najbolje, dokazuju članovi Međunarodne komore mladih aktivnih građana Novi Sad (JCI Novi Sad) koji su, nakon svojih kolega iz JCI Beograd, i u našem gradu od 10. aprila pokrenuli humanitarnu akciju „Doniraj obrok“. Akciji mogu da se priključe svi ljudi dobre volje, o čemu nam je detaljnije pričala predsednica JCI Novi Sad Branislava Arađan (26), rodom iz Jaše Tomića, inače apsolventkinja na Pravnom fakultetu.
U suštini, uz neku minimalnu promociju, za dva dana smo uspeli da skupimo već sto obroka, kaže Branislava.
Kako dodaje, očekuje da će u narednim danima, kako ljudi budu više čuli za njihovu akciju, biti još veći odziv.
Mi smo, svakako, zadovoljni, veli Branislava.
Šta ti govori to da se ljudi odazivaju i u ovakvoj situaciji, kad nikome nije svejedno?
Baš mislim da ovakve situacije dovedu do toga da se probudi nešto najbolje u ljudima i da budu empatični, da uvide da svako od nas može i treba da pomogne. To se i desilo. Ljudi koji sede kod kuće i možda nemaju šta da rade, a imaju potrebu da nekako doprinesu, naša akcija im to i omogućava. Uz nju znaju da su konkretno doprineli da nekome bude bolje danas i sutra.
Čime se sve bavi JCI?
Naša Komora postoji od 2003. godine i okupljamo mlade članove između 18 i 40 godina. Naša misija je da obezbedimo razvojne mogućnosti za kreiranje lidera koji stvaraju promene u svojoj lokalnoj zajednici. Naši projekti su od poslovnog, ekološkog do humanitarnog karaktera, i kroz sve to se trudimo da rešavamo konkretne probleme u našim lokalnim zajednicama. Ono što smo do sada radili, odnosno neki od najvećih naših projekata koji su nam i najdraži, bio je humanitarni turnir u basketu 3 na 3 „Igrajmo za Dečje selo“ 2018. godine, kada smo obezbedili sredstva za dodatnu edukaciju mališana iz Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici. Takođe, imali smo ekološku akciju na Svetski dan čišćenja. Pokret smo doveli u Srbiju, a reč je o globalnoj ekološkoj akciji gde sve zemlje sveta istog dana u istom terminu izlaze na ulice i čiste, a sve to u cilju podizanja svesti o značaju zaštite životne sredine. A neki projekat koji nam je sad aktuelan i koji radimo proteklih nekoliko meseci je „Heroji reciklaže“. Kreiramo aplikaciju koja povezuje sakupljače sekundarnih sirovna sa ostalim građanima i domaćinstvima u Novom Sadu, i na taj način radimo na socijalnoj inkluziji marginalizovanih grupa, a sa druge strane podižemo svest o značaju recikliranja, a i povećavamo broj domaćinstava koji to rade u našem gradu. To je projekat koji je podržan od Telenor fondacije i trajaće skoro do kraja godine. Trenutno smo u fazi izrađivanja aplikacije, a sledi nam i edukacija stanovništva.
Sve što si navela pruža širok dijapazon mogućnosti da vam se mladi priključe. Koliko su oni svesni svega toga, te koliko u vama pronalaze prostor da rade ono što ih zanima, pa da tako doprinesu i okolini i sebi?
U suštini, da. I kad pogledam naše članstvo, svi se razlikujemo i po godinama i po strukama. Zaista je sjajno što je dovoljno da dođeš sa idejom iz bilo koje oblasti, kažeš šta želiš da radiš, i ako se svidi ostatku i ako uspeš da oformiš tim od još bar dvoje, to je ono što će se raditi u okviru Komore. U suštini, postoji baš mnogo omladinskih organizacija, ali mislim da ljudi prepoznaju kvalitet, jer je to ono na šta mi idemo, ne na kvantitet u smislu broja aktivnosti i učesnika, već se trudimo da sve sadržaje koje kreiramo i pružamo zaista budu kvalitetni i da time pružimo pojedincu najviše što možemo, jer onda znamo da taj pojedinac isto može da uradi i za ostale. To je princip po kom funkcionišemo. Činjenica je da se članstvo menja, i po broju i strukturi, što je normalno i poželjno. Prosek godina nam je od 25 do 30. Dobra stvar je što naši članovi koji se odsele ili slično, postaju naši alumni i oni su u mogućnosti da i dalje doprinose na bilo koji način. Imamo jaku mrežu, ne samo u Srbiji, već internacionalno, tako da imamo razvijen sistem podrške i baze podataka, odnosno resursa koje možemo da koristimo kako bismo osnaživali mlade da budu što bolji lideri.
Baš sam htela da te pitam, gde ste sve razgranati po svetu?
Postojimo u 124 zemlje sveta, tako da smo na svim kontinentima, imamo lokalni nivo, nacionalni, gde komore iz Novog Sada, Beograda i Niša čine JCI Srbija, a ona je deo JCI Evropa i svetskog JCI. Ono što je super je što redovno, pored aktivnosti koje su eksternog karaktera u okviru kojih uključujemo lokalnu i međunarodnu zajednicu, mi imamo i niz događaja koji su namenjeni interno, za naše članove u vidu konferencija, seminara, akademija. Mi ulažemo u naše članove, dovodimo edukatore i trenere iz različitih oblasti i pružamo našim članovima ono što im je u tom trenutku potrebno. Poslednje smo imali Akademiju liderstva gde su nam došli treneri iz Poljske i Nemačke.
Ukoliko želite da uplatite novac kako biste nekome obezbedili obrok, to možete da uradite putem dinarskog računa JCI Novog Sada: Erste Banka AD Novi Sad 340-000000002741635; SVRHA UPLATE: Humanitarna akcija Doniraj obrok.
Za uplate iz inostranstva ili sa deviznog računa: IBAN: RS35340000000002741635; SWIFT CODE: GIBARS22 (Erste Banka AD Novi Sad); NAME: JCI Novi Sad; ADRESS: Narodnog fronta 73, 21000 Novi Sad, Serbia.
Ako poznajete nekoga kome je obrok potreban, ili ako ste ugostitelj i želite da budete deo akcije spremanjem obroka, više informacija o svemu možete potražiti na novisad.jci.rs.
Kratko bih se još osvrnula na taj međunarodni karakter... Budući da imate mrežu po celom svetu, koliko se mladi razlikuju po aktivnostima, potrebama, problemima i slično?
Zanimljivo mi je što uvek krećemo od pretpostavke da je negde van Srbije bolje i da mi imamo više izazova i problema, ali kad uđeš u neku dublju konverzaciju sa ostalim članovima u vezi sa projektima, vidiš da se susrećemo sa vrlo sličnim stvarima. Mi imamo manje ljudi, manje stanovnika, ekonomski smo slabiji, ali se to paralelno prenosi i kod drugih. Zapravo, o svim izazovima možemo da komuniciramo sa ostalim Komorama i vidimo na koji način oni rešavaju neke stvari, jer su vrlo primenljive i kod nas. Naravno da postoji taj ekonomski momenat i možda je nešto što nas više ograničava, ali ne bih rekla da je toliko različita situacija.
Lea Radlovački