Живот људи са оштећеним слухом у граду пун препрека

Често су ускраћене за тачно размевање својих права, обавеза, прилика, док културни и телевизијски садржаји нису прилагођени њиховом начину комуникације, односно знаковном језику. Тумач за знаковни језик Мирко Кнежевић, који има оштећен слух, недаће с којима се глуви и наглуви сусрећу сликовито описује одласком на шалтер.

– Шалтерски радници имају навику да, док разговарају са странком, сагну главу, попуњавају уплатнице, печатирају или куцају на рачунару, што је незгодно за глуве особе јер ми читамо с усана и да бисмо остварили јасну комуникацију, морамо саговорника да гледамо у очи и усне – објашњава Кнежевић. – Када се комуницира с особом оштећеног слуха, чујући морају да имају на уму да је потребно да прилагоде своје изражавање. Свако има другачији уснопис, брзину и начин изговора, број поштапалица и страних речи које употребљава. Посебно је незгодно када неко стране речи употребљава само да би звучао паметно. Глувима то представља изазов јер говор се учи слушањем и понављањем речи, па опсег речи с којима баратамо није толико богат и често не знамо њихово значење.

Када је реч о образовању, глува деца и млади имају право на тумача  знаковног језика, али га ретко користе. Осим тога, у неким случајевима наставници невешто преносе знање, те ти ђаци добију половичне информације.

Председница организације глувих Новог Сада Наташа Вујанов истиче да је упис глуве и наглуве деце у редовну школу добра ствар, али је неопходно да ти малишани учествују и у организацијама за глуве да би  помогли једно другом и научили да говоре.

– Породице у којима има чланова оштећеног слуха треба да се срећу и друже да би размениле искуства, сазнања, пружиле подршку и помогле једне другима – напомиње Наташа Вујанов. – Осим тога, родитељи треба да прихвате своје дете, ма колики степен оштећења слуха оно имало, да му буду подршка и да их не буде срамота што им дете има оштећен слух.

Наташа Вујанов због тога настоји да организује што више радионица, заједничких активности и такмичења, а посебно жели да омогући да се људи с оштећеним слухом образују исто као и чујући.

– Мало глувих и наглувих особа успе да заврши факултет па се запошљавају као занатлије и мануелни произвођачи иако једнако добро могу радити на рачунару као и чујући – каже Кнежевић, додајући да, како у популацији чујућих, тако и међу глувима, има људи различитих интелектуалних способности, вештина, склоности, те да им само треба пружити могућности и „погурати” их. – Иако је запошљавање радника с инвалидитетом законски регулисано и све више новосадских фирми отвара своја врата за њих, послодавци често нису упознати с њиховим потребама. Такви запослени понекад не познају у потпуности терминологију која се употребљава у том послу. Због тога ће глува особа понекад тражити да јој се додатно објасни задатак који је добила, а некад неће јер јој је непријатно, што ће вероватно довести до грешке у раду.

Како каже Кнежевић, Град помаже рад организација глувих и наглувих, али би могло бити урађено много више.

– Следеће године Нови Сад ће понети титулу Европске престонице културе, али колико ће ти садржаји бити прилагођени за особе с оштећеним слухом? – истиче наш саговорник, наглашавајући да су садржаје особама оштећеног слуха прилагодили музеји. – Од прошле године у музејима су у употреби таблети који нам помажу да боље разумемо експонате и поставке. Међутим, установе треба да промовишу своје услуге свим категоријама друштва јер многи нису информисани о тим могућностима.

С. Ковач