О Ирану као регионалној сили и стубу шиитског ислама у КЦНС

Предавач је у уводном делу трибине рекао да је последњих месеци једна од најзаступљенијих тема у међународним односима био сукоб између САД и Ирана који је избио у први план после атентата на иранског генерала Касема Сулејманија, вође елитне јединице Иранске револуционарне гарде Ал Кудс. Међутим, Иран не треба посматрати само као потенцијалног противника САД, јер ова земља фасцинантне културе и историје заслужује много више.

Некада познат као Персија, Иран данас броји 84.923.314 становника што је чини 17. најмногољуднијом земљом на свету. Главни и највећи град је Техеран са 8.693.706 милиона житеља. Ова земља се састоји од више етничких група. Преовладавају Персијанци (61 одсто), Азери (16 одсто), Курди (10 одсто) и Лури (6 одсто). Најзаступљенији језик је персијски тј. фарси, који се одувек сматрао језиком интелектуалаца.

Иран какав данас познајемо настао је 1979. године после  Иранске исламске револуције која је једна од највећих у историји човечанства и по много чему јединствена. Изазвала је праве „тектонске промене“ на Блиском истоку, али и у целом свету.

Политички систем Ирана заснива се на Уставу из 1979. године названом Основни закон. Врховни вођа или „чувар револуције“ је неприкосновени лидер и верски вођа – ајатолах, који је задужен за надгледање опште политике земље. Он је и врховни командант оружаних снага и једини у земљи који може објавити рат.

Иран је тренутно 14. војна сила на свету, а 48 процената  становништва је војно способно за службу. Оружане снаге ове земље састоје се од регуларне војске – Артес, Револуционарне гарде и полиције.

Објашњавајући настанак шиизма, Вукелић је казао да се он родио у Ираку и у свом првом развојном периоду најпре се ширио међу Арапима. Арапски Ирак био је колевка шиизма, град Куфа је био први велики верски центар ове гране ислама. Тек после Ирака шиизам је почео да се шири у Ирану, где је и данас најзаступљенији.

Сви муслимани, дакле и сунити и шиити, верују у Алаха, пророка Мухамеда, који им је донео свету књигу Куран и управо је његово учење и понашање пример сваком муслиману како треба да живи. Међутим, у пракси је ситуација потпуно другачија. Постоје бројне разлике међу муслиманима и оне су пре свега културне и социјалне природе. Управо је то један од основних разлога раскола између сунита и шиита. Тумачење Курана, такође, дели шиите и суните.

На крају трибине, предавач је закључио да Иран данас има доста унутрашњих проблема и да земљом доминира јаз између конзервативаца и реформиста. На парламентарним изборима 21. фебруара ове године забележена је најнижа излазност још од Револуције из 1979. године, свега 42.57 одсто, што многи тумаче као незадовољство народа актуелним верским властима. Притисцима и санкцијама САД и њени савезници само јачају и окупљају ирански народ.