O Iranu kao regionalnoj sili i stubu šiitskog islama u KCNS
NOVI SAD: Tribina „Iran kao regionalna sila i stub šiitskog islama“ održana je juče u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milan Vukelić, doktorand sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Predavač je u uvodnom delu tribine rekao da je poslednjih meseci jedna od najzastupljenijih tema u međunarodnim odnosima bio sukob između SAD i Irana koji je izbio u prvi plan posle atentata na iranskog generala Kasema Sulejmanija, vođe elitne jedinice Iranske revolucionarne garde Al Kuds. Međutim, Iran ne treba posmatrati samo kao potencijalnog protivnika SAD, jer ova zemlja fascinantne kulture i istorije zaslužuje mnogo više.
Nekada poznat kao Persija, Iran danas broji 84.923.314 stanovnika što je čini 17. najmnogoljudnijom zemljom na svetu. Glavni i najveći grad je Teheran sa 8.693.706 miliona žitelja. Ova zemlja se sastoji od više etničkih grupa. Preovladavaju Persijanci (61 odsto), Azeri (16 odsto), Kurdi (10 odsto) i Luri (6 odsto). Najzastupljeniji jezik je persijski tj. farsi, koji se oduvek smatrao jezikom intelektualaca.
Iran kakav danas poznajemo nastao je 1979. godine posle Iranske islamske revolucije koja je jedna od najvećih u istoriji čovečanstva i po mnogo čemu jedinstvena. Izazvala je prave „tektonske promene“ na Bliskom istoku, ali i u celom svetu.
Politički sistem Irana zasniva se na Ustavu iz 1979. godine nazvanom Osnovni zakon. Vrhovni vođa ili „čuvar revolucije“ je neprikosnoveni lider i verski vođa – ajatolah, koji je zadužen za nadgledanje opšte politike zemlje. On je i vrhovni komandant oružanih snaga i jedini u zemlji koji može objaviti rat.
Iran je trenutno 14. vojna sila na svetu, a 48 procenata stanovništva je vojno sposobno za službu. Oružane snage ove zemlje sastoje se od regularne vojske – Artes, Revolucionarne garde i policije.
Objašnjavajući nastanak šiizma, Vukelić je kazao da se on rodio u Iraku i u svom prvom razvojnom periodu najpre se širio među Arapima. Arapski Irak bio je kolevka šiizma, grad Kufa je bio prvi veliki verski centar ove grane islama. Tek posle Iraka šiizam je počeo da se širi u Iranu, gde je i danas najzastupljeniji.
Svi muslimani, dakle i suniti i šiiti, veruju u Alaha, proroka Muhameda, koji im je doneo svetu knjigu Kuran i upravo je njegovo učenje i ponašanje primer svakom muslimanu kako treba da živi. Međutim, u praksi je situacija potpuno drugačija. Postoje brojne razlike među muslimanima i one su pre svega kulturne i socijalne prirode. Upravo je to jedan od osnovnih razloga raskola između sunita i šiita. Tumačenje Kurana, takođe, deli šiite i sunite.
Na kraju tribine, predavač je zaključio da Iran danas ima dosta unutrašnjih problema i da zemljom dominira jaz između konzervativaca i reformista. Na parlamentarnim izborima 21. februara ove godine zabeležena je najniža izlaznost još od Revolucije iz 1979. godine, svega 42.57 odsto, što mnogi tumače kao nezadovoljstvo naroda aktuelnim verskim vlastima. Pritiscima i sankcijama SAD i njeni saveznici samo jačaju i okupljaju iranski narod.
