(ВИДЕО/ФОТО) ТРАМП ЈЕ ЗАТВАРА, ЗАПОСЛЕНИ НЕМАЈУ ПРИСТУП КАНЦЕЛАРИЈАМА Шта је агенција УСАИД и зашто је Илон Маск назвао "криминалном организацијом"

Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), која управља десетинама милијарди долара вредним америчким програмима иностране помоћи, у суштини је затворена, а запослени немају приступ канцеларијама и компјутерским системима.

Трамп је на конференцији за новинаре у уторак рекао да се иде ка гашењу УСАИД-а и да су у тој агенцији уочене многе малверзације, као и да Илон Маск, који је на челу Одељења за ефикасност рада владе (ДОГЕ), "ради добар посао".

Обраћајући се новинарима у Ел Салвадору државни секретар Марко Рубио рекао је да је он сада вршилац дужности директора УСАИД-а и да ће предузети кораке да активности агенције усклади са политиком администрације.

Рубио је агенцију описао као тело које кроз историју слабо реагује на захтеве Конгреса и Беле куће, иако би, како тврди, требало да преузме упутства од Стејт департмента.

„УСАИД има историју да је то игнорисао и одлучио да на неки начин постоји глобална добротворна организација одвојена од националног интереса“, рекао је Рубио. „Ово су долари пореских обвезника, а америчком народу дугујемо уверавања да се сваки долар који потрошимо у иностранству троши на нешто што унапређује наш национални интерес".

Рубиови коментари били су мање оштри од милијардера Илона Маска, коме је председник Трамп дао значајна овлашћења да ревидира савезну владу и чије је новоформирано Одељење за владину ефикасност (ДОГЕ) послало представнике у канцеларије УСАИД-а током викенда.

„УСАИД је криминална организација“, написао је Маск на платформи друштвених медија Екс у недељу. "Време је да умре."

Протест демократа

Демократе у Вашингтону су покушај да се затвори УСАИД назвале нелегалним и најавиле да ће покушати да га оспоре.

У недељу је свих 10 демократских чланова Комитета за спољне послове Сената послало писмо Рубију у којем су изнели своје примедбе. „Конгрес је основао Агенцију САД за међународни развој (УСАИД) као независну, одвојену од Стејт департмента, како би осигурао да можемо брзо да распоредимо развојну експертизу и америчку инострану помоћ, посебно у временима кризе, како бисмо испунили наше циљеве националне безбедности“, написали су. „Из тог разлога, сваки покушај спајања или спајања УСАИД-а са Стејт департментом треба да буде, и по закону, мора бити прегледан, разматран и одобрен од стране Конгреса“, наводи се у писму.

На конференцији за новинаре испред седишта УСАИД-а у Вашингтону, демократски сенатор Крис Ван Холен, члан Комитета за спољне послове, рекао је да ће он и његове колеге спречити Трампа да попуни упражњена места у Стејт департменту као одговор на поступке администрације. „Учинићемо све што можемо да спречимо кандидате Стејт департмента да напредују док се ова незаконита акција не поништи“, рекао је он.

УСАИД је основан раних 1960-их, у време када је у Вашингтону после Другог светског рата постојало опште разумевање да су напори САД за помоћ, којима управља низ агенција, били неефикасни, често дуплирани, а понекад и контрадикторни.

У многим случајевима, помоћ је такође била експлицитно везана за политичке приоритете Сједињених Држава, а не за објективни ниво потреба присутних у земљама које примају помоћ.

Године 1961. администрација председника Џона Ф. Кенедија предузела је општу ревизију америчких програма помоћи, а он је потом затражио од Конгреса овлашћење да развије нову агенцију за координацију напора за пружање стране помоћи. У поруци Конгресу, Кенеди је предложио агенцију која би створила тимове за одређене земље који би деловали на терену ради развоја дугорочних планова.

Он их је описао као „пажљиво осмишљен програм скројен да задовољи потребе и ресурсни потенцијал сваке појединачне земље, уместо серије појединачних, неповезаних пројеката“.

„Често, у прошлости, наши развојни циљеви и пројекти нису били предузети као интегрални кораци у дугорочном програму економског развоја“, рекао је Кенеди. „Дугорочно планирање и финансирање - једини начин да се преузму значајне и економичне обавезе.”

Створена уредбом

Касније те године, Конгрес је усвојио Закон о страној помоћи који захтева укидање неколико постојећих програма и налаже председнику да одреди нови ентитет који ће преузети одговорност за њихове операције.

Законом је такође експлицитно одвојена страна војна помоћ од програма хуманитарне помоћи. Убрзо након тога, Кенеди је потписао нацрт закона и издао уредбу број 10973, оснивајући Агенцију САД за међународни развој.

Агенција је била структурирана тако да је њен администратор одговарао директно државном секретару, а не преко командног ланца унутар Стејт департмента. Био је то аранжман који је УСАИД-у омогућио извесну слободу деловања, али онај који ће бити оспораван током година, пошто су државни секретари настојали да приморају приоритете УСАИД-а на ближе усклађивање са политиком Стејт департмента.

Успеси УСАИД-а

Током наредних 60 и више година, УСАИД је забележио значајан број успеха, а такође је преживео бројне контроверзе и скандале, од којих је многе побројао новинар Џон Норис у историјату агенције објављеном 2021. године поводом 60. годишњице оснивања.

Помоћ у храни коју је обезбедио УСАИД спасила је небројене животе широм света, а њена усредсређеност на развој компетентних структура локалне управе била је од кључног значаја за помоћ земљама попут Јужне Кореје и Тајвана да развију напредне индустријске базе.

Крајем 1960-их, агенција је преузела водећу улогу у глобалним напорима за искорењивање малих богиња, које су убиле око 300 милиона људи само од почетка 20. века.

Агенција је предводила програме вакцинације широм света у развоју који су допринели првом познатом глобалном искорењивању болести у људској популацији кроз програм јавног здравља. УСАИД је такође помогао у пионирској употреби оралне рехидратационе терапије (ОРТ) за децу оболелу од дијареје.

Дистрибуцијом пакета соли и шећера растворљивих у води, агенција је помогла да се спречи смрт милиона деце у земљама у развоју. УСАИД је такође био на челу програма да се смањи учесталост смрти мајки током порођаја у земљама у развоју и смањи ширење полно преносивих болести, посебно ХИВ-а.

Контроверзе УСАИД-а

Упркос Кенедијевој нади да би дистрибуција америчке помоћи могла да се одвоји од геополитике, УСАИД је много пута у својој историји подржавао насилне или аутократске владе, често у Латинској Америци, јер је савезна влада веровала да је то у националном интересу.

Незадовољство јавности са УСАИД-ом расло је заједно са фрустрацијом због рата у Вијетнаму, где је агенција играла главну улогу у неуспешним програмима „пацификације“ чији је циљ био да освоји „срца и умове“ вијетнамског народа.

Председник Ричард Никсон покушао је да искористи то незадовољство како би укинуо агенцију и децентрализовао програме иностране помоћи. Уместо тога, Конгрес је предузео кораке да преусмери напоре агенције, усмеравајући је да се повуче из ангажмана на високом нивоу са страним владама у корист рада на руралном развоју и помоћи најпотребнијима.

Међутим, у годинама које су уследиле, контроверзе су наставиле да се појављују, ништа више од оних које су произашле из активности агенције током ратова у Авганистану и Ираку. Покренута су бројна питања, укључујући и чланове Конгреса, о томе како је агенција трошила средства намењена за обнову те две земље, преноси Блиц.

(Глас Америке/Блиц)