За пет година 2.000 беба уз помоћ Специјалне гинеколошке болнице Ферона

Медицински директор и шеф стручног тима “Фероне” професорка др Весна Копитовић каже да је то број живорођене деце из децембра, а да је до сада сигурно на свет стигло још беба.

- Од укупног броја добијене живорођене деце, више од 70 одсто их је из програма вантелесне оплодње за које трошкове сноси Републички фонд за здравствено осигурање, а осталих око 30 одсто су самофинансирајући и то је код половине парова жена била старија од 42 године, те више нису имали услове за биомедински потпомогнуту оплодњу о трошку Фонда - наводи др Копитовић.

“Ферона” из године у годину бележи све већи број живорођене деце. Прве године су имали 40 беба, друге 117, треће око 300, четврте више од 400, а последње године 600 беба.

- Разлика до броја од 2.000, што је око 500 беба, су оне које су рођене у иностранству. Јако често су то родитељи који су у процес ВТО ушли преко Фонда и остварили трудноћу, а потом отишли у иностранство и тамо су се жене породиле - прича др Копитовић.

Парови који желе да добију потомство често бирају ову болницу и они су за ових пет година имали 61.000 прегледа, урадили 1.750 ендоскопских процедура, као и 622 мале процедуре. Др Копитовић истиче да имају концепт једнодневне дијагностике, тако да парови када дођу истог дана знају дијагнозу и план лечења.

- Осим нас, једнодневну дијагностику на упут Фонда има још само Универзитетски клинички центар Војводине, али они могу да приме само пацијенте из Војводине, а код нас на упут долазе парови из целе Србије. Стижу нам и парови и из региона, па и других земаља. Све процедуре се раде у јендом дану, укључујући ендоскопске процедуре у анестезији, све лабораторијске анализе, хормонски статус, а потом следи разговор и предлог лечења. Неки само оду кући и могу да се надају да ће природно добити бебу, некима се саветује инсеминација, некима операција или вантелесна оплодња, али се не губи време - испричала је др Копитовић.

- Открили смо да су људи и по 10 година у браку, а не знају шта је проблем и због чега не могу да добију дете. Сви који су до нас дошли су чекали бар пет година на дијагнозу. Увек може да се открије шта је проблем - поручила је др Копитовић.

Европско удружење за хуману репродукцију (ЕСХРЕ) поставило је стандарде неопходне за ову област, који обухватају опрему, кадар и друге критеријуме, а они сваке четири године дају резултате свих центара који су пријављени.

- Према њиховом скору, који се рачуна по стопи ембриотрансфера, просек успешности поступка ВТО је око 30 одсто и ми смо у њему. Наравно, бољи је успех када су у питању млађе жене, али је велики и удео спонтаних побачаја, јер трећина пацијенткиња су репродуктивно старије жене и оне лошије реагују. Ми смо у једном тренутку имали успешност око 35 одсто по ембриотрансферу - испричала је др Копитовић.

Како би се постигао овако велики успех, неопходно је да се обраћа велика пажња на едукацију. Др Копитовић истиче да је код њих средњи медицински кадар изузетно образован и да имају и теоријско, али и практично знање, јер обилазе све пунктове.

- Медицинске сестре знају сваки сегмент посла, а четири су и координатори програма ВТО и знају одговор на свако питање које им жене постављају телефоном, мејлом, порукама. Оне су те које комуницирају, дају терапију, објашњавају све шта се дешава пре и после процедуре и пацијенти воле што имају такав однос са сестрама. Оне их дочекују, испраћају, брину о њима - каже др Копитовић и додаје како је свака сестра координатор имала обуку годину дана.

Болница има шест ембриолога и то три сениора и три јуниора, а др Копитовић истиче да ће и даље примати младе стручњаке, јер су на ПМФ основане Академске мастер студије заједно са Медицинским факултетом, где се школују репродуктивни биолози-ембриолози. Захваљујући ембриолозима, у “Ферони” се ради и преимплантациони генетски скрининг, односно биопсија којом се утврђује да је хромозомски здрав плод.

- Увели смо и бројне нове процедуре, раде се замрзавања ембриона, јајних ћелија, као и асистирани хечинг, што је метода која се раде ласерски, на ембиону, како би се он боље везао за материцу - истиче професорка Копитовић и напомиње да имају четири, а ускоро ће имати пет, лекара који су субспецијалисти фертилитета и стерилитета, имају 42 стално запослених и 30 консултаната.

Љубица Петровић