„Оџаци - баштина на длану“: Наслеђе мало познато и незаштићено

Књига у два велика поглавља са 317 фотографија насталих од 2003. до 2019. године представља културну баштину Оџака и природне вредности УНЕСКО Резервата биосфере „Бачко Подунавље“. У првом поглављу обухваћено је културно наслеђе Оџака - урбанизам, сакрални објекти, типови кућа, куће знаменитих грађанских породица пре Другог светског рата,  али и индустријско кроз стару фабрику за прераду кудељног влакна која је обележила историју овог места.

У другом делу се истиче колико је природа Подунавља, на простору општине Оџаци, вредна и значајна и поред тога што није заштићена, а ни толико позната, као у рецимо неким другим деловима Војводине.

-Питање очувања природних и културних вредности је од посебног значаја, не само за мале средине, већ и на  ширем регионалном, па и националном нивоу. У фокусу оваквих тема се углавном налазе велики или већи градови, док су мањи неоправдано запостављени. Чак и у групи малих градова Војводине, Оџаци не изазивају пажњу, у вези са овом темом, као на пример Апатин, Србобран или Нови Бечеј. Зато књига треба да докаже како чак и када нам се чини да мале средине немају наглашен идентитет у властитој баштини, тај утисак може да нас превари. Према концепту и суштински, књига „Оџаци – баштина на длану“ говори о наслеђу које је на маргини, мало познато, недовољно заштићено, па је сходно томе и подложно деградацији – објашњава аутор књиге, проф Стојановић.   Према његовим речима чак и у неким познатим елементима културног наслеђа увек има још нешто што се може пронаћи, сазнати и повезати...

-Римокатоличка Црква Светог Миховила један је од два заштићена споменика културе у Оџацима. Доста детаља је познато у вези са њеном два века дугом историјом. Међутим , оно што је интересантно, нигде до ове књиге није споменуто да је изузетну витражну целину на прозорима ове светиње израдио чувени пештански уметник Гида Валтер. То није споменуто чак ни у монографији о Oyacima на немачком језику коју је пре Другог светског рата написа историчар Фридрих Лоц – појашњава наш саговорник.

Професор Стојановић наводи и да је занимљив траг који је оставио архитекта Јозеф Швер, иначе сарадник чувеног српског архитекте Даке Поповића.

-Швер је рођени Оџачанин и пројектовао је, према тренутно расположивим подацима, неколико приватних и јавних здања у родном месту. Међу њима је и вила Леинвебер, једна од најлепших предратних породичних кућа у Oyacima, али и шире. Вредна је и заоставштина породице Герендаи, славних пештанских скулптора, у виду неколико споменика на гробљу у Oyacima. Допринос у уметничкој топографији Оџака дао је и представник славне Апатинске вајарске школе – Николаус Клич, када је половином 19 века израдио споменик за знамениту породицу Бирли. До објављивања ове књиге то нам није било познато. Римокатоличко гробље је једно од најбоље очуваних немачких гробаља у Војводини. Дуж главне алеје, која се простире од улазне капије од кованог гвожђа до капеле Светог Венделина, налазе се монументални споменици славних породица из времена пре Другог светског рата: Тришлер, Рауш, Ертл, Краус... – наводи проф Стојановић.

Други део књиге је посвећен УНЕСКО резервату биосфере „Бачко Подунавље“, прецизније оном делу који се налази на простору oyačkе општине.

-Дунав има централно место у овом делу књиге, јер су бројне друге природне појаве последица његове природне активности. Ту је и неколицина малих влажних станишта у риту код Богојева, а потом и још један мало познати, а изузетан природни предео, од скоро познат под именом „Средња Мостонга“ сада се налази у поступку заштите као природно добро и захвата и суседну општину Апатин и подручје града Сомбора. Мора се урадити све да тај простор сачувамо и у оном делу књиге који обрађује ту целину послата је управо та  порука – каже аутор књиге „Оџаци – баштина на длану“.

Он појашњава да за просечно заинтересоване посматраче лепота тог простора није у његовом пејзажу, јер је он поприлично једноставан, сачињен од линије хоризонта и пространог појаса под ниским травама.

-Међутим баш тај део је значајан центар разноврсности биљног и животињског света, што нам помаже да схватимо колико је  вредан и истински леп. На пример, ту су ретке и заштићене биљке – камфорика, позни зумбул, врањемил, али и друге. Ту су и пространи пејзажи под храстовим шумама, као и објекти у простору који су резултат интервенције човека, попут Рибњака у Српском Милетићу, а који је уједно и важно станиште птица. Задатак  фотографија из књиге “Оџаци  - баштина на длану “ и њихових интерпретација је да нам покажу како је неопходно да са више пажње посматрамо природу око себе и да је заштитимо – истиче др Стојановић.

Зорка Делић