окоТВоко Велики брат из нашег сокака
Почетак краја нормалних телевизија је било појављивање „Великог брата” на телевизији Б92. То је значило и почетак краја те телевизије и свега што је та шифрована телевизија представљала.
Победник је био Иван Љуба, млади пијаниста, дивни културни дечко из Београда, кога су сви већ заборавили. Али, главна звезда је био пчелар из Купинова Мики Ђурићић. Његов демагошки дар употребио је за лични маркетинг и завршио је као први фрајер на насловној страни „Плејбоја”. Ући ће у историју и да је у „Задрузи'' имао нецензурисан секс на сремачки начин. То је забијачка без предигре. Али као и све инстант звезде завршио је у великим проблемима. Од финансијских до емотивних проблема...
Неке звезде наше младости завршиле су у „Фармама” и „Задругама”...Викторија, Беби Дол... Било је тужно гледати како нека силиконка оцењује певање наших музичких легенди. А оне у својим лепотама порока као да нису имале избора. Марина Перазић је с правом заплакала јер у СФРЈ је имала све - диплому факултета и статус звезде, а нови миленијум јој је донео понижење и учешће у хрватским и српским ријалити програмима. Ера Ојданић, Бора Дрљача, Милић Вукашиновић, то су формати у којима су одлично пливали. Сашка Каран нам је показала неко друго лице. Мада је и даље било „срце пуно барута”. Колико није имала среће са хитовима Весна Ривас је добро пливала у ријалити свађама. А најбоље се у „Фармама” и „Задругама” снашла она што би у рефрену отпевала „Лијте кише ладне воде, Зока оде“.
Као што је тврдила да се и Никола Тесла коцкао, Лепа Лукић се није стидела што је ушла у такав програм. Било је то од извора два путића. Тако је и краљица народне музике успела да изађе из таблодног блата и каљуге јер једна је Лепава... Појављивале су се Станија, Сораја, Миљана Кулић, Луна Ђогани, Кија Коцкар, друга Милијана и Милојко, љубавни пар, били су познати по разлици од чак 53 године. Није ни чудо што је Миломира Марића напала Слађана Петрушић. Стари новинарски лисац би морао да зна да је време деце комунизма одавно прошло и да сад имамо испаде деце „слобизма”.
Изгубила се и разлика где почиње информативни, а где забавни програм, пошто су јунаци ових програма постали главни гости, а у скупштинске дворане су постале свађаонице као да гледамо „Парове” или „Задругу”. Тај манир вриске, цике и хистерисања је прешао и на свакодневни живот где грађани свакодневно хистеришу, вриште једни на друге. То видим јер се људи у продавницама, пекарама, на јавним местима понашају као да су у „Фарми”. Општа агресија, шизаона. Зверињак. Пошто се ТВ канали мењају као кад се мењају гаће, све је дозвољено у име рејтинга и његовог величанства маркетиншког профита. Некад се говорило о „вијетнамском синдрому”, сад посматрајући тикове и неурачунљиво понашање можемо говорити и о „српском синдрому” свих који су изашли из неког таквог програма.
Поједине пензионерке које ово гледају имају савршен изговор - гледамо из радозналости да видимо колико људска декаденција може да оде далеко. Данашње генерације сматрају да је феноменално што прате такав програм. И пале се као „хепо коцкице'' а појединци чак и учествују. И џаба вам да се хвалите да не гледате телевизију или да сте избацили то електронско сокоћало из куће. Изађите на улицу, тамо ћете видети директну копију онога што се дешава у rijality програмима. Да ли смо заиста постали толико лицемерни, зли, да ли је у име новца дозвољено све, па чак и Содома и Гомора. Сваки пут кроз неку метеролошку промену добијемо упозорење од универзума да није добро. Има један филм добар наслов за крај ове колумне „Биће скоро пропаст света, нек пропадне није штета”.
