„Дневник” у Чоки: Решавају наслеђене муке, граде путеве, водовод...

Општина Чока је по попису из 2011. имала 11.500 становника, међутим, процена је да сада има 7.500 до 8.000 житеља. Бројке нису баш увек поуздане јер на евиденцији Националне службе за запошљавање је око 800 незапослених, али када би неко хтео да отвори погон за запошљавање 30 радника, тешко би их нашао.

– Желимо пре свега да ова општина опстане – категорична је Стана Ђембер. – И када смо преузимали руковођење општином, говорили смо да не причамо о бољем животу него о опстанку па је и даље тако. Један корак смо урадили у условима у којима радимо и живимо. Тим с којим радим је млад јер мислим да је будућност у младим људима које треба сачувати, у чему морамо имати помоћ државе да бисмо задржали кадрове које имамо, можда и довели нове, који би допринели бољем опстанку и потенцијалном развоју општине. Значи, на уму нам је прво опстанак, па онда бољи живот и интензивнији развој.   

Она напомиње да потенцијалним инвеститорима предочава да било шта да се ради, плата мора бити одговарајућа да би обезбедили раднике па би се можда неки који су одавде отишли, а нису продали своју имовину, и вратили.

Наслеђени проблеми се нису могли избећи, у првом реду нерешени имовинскоправни односи, како приватних лица, тако и државне земље, па је као највећи корак у току комасација у катастарској општини Чока.

– Комасација за једну катастарску општину траје 36 месеци и није нимало јефтина и за Чоку износи 111 милиона динара, али смо ми сав новац убран од издавања државног пољопривредног земљишта усмерили за тај посао – указује Стана Ђембер. – Код нас се ради на премеру земљишта још из доба Марије Терезије. Свака част Марији Терезији што нам их је оставила, али мислим да као друштвено одговорни морамо и ми оставити неке трагове. Иако комасација политички баш није много популарна мера, добро смо размислили и крајем 2017. ушли у тај посао, тако да ћемо на јесен у катастарској општини Чока власнике увести у њихове поседе, започети градњу каналске мреже, подизање ветрозаштитних појасева и све што је обећано грађанима.

Обнова верских објеката

Локална самоуправа се интензивније бавила санацијом верских објеката, па је у Чоки решен вишедеценијски проблем Православне цркве Светог архангела Гаврила, која је била једна од најугроженијих у општини, и у потпуности је обновљена. Обновљен је торањ и санирана влага на православном храму у Санаду, обновљена Католичка црква у Остојићеву, а у том месту је у току санација влаге и на Православној цркви и постављање ограде код Католичке цркве у Чоки.

Од капиталнијих улагања у инфраструктуру, асфалтиране су улице у Санаду, Црној Бари, Остојићеву и Падеју. Сређивани су атарски путеви у Санаду, Остојићеву и Падеју, док у Чоки чекају завршетак комасације, а пошто се на томе радило и prеthodnih година, остала је свега петина несређених атарских путева, али је то предвиђено у овој години.

Према усвојеном буџету за 2020. годину, са сопствених око 50 милиона динара асфалтираће се Улица маршала Тита у Остојићеву, чиме ће се заокружити путна инфраструктура у том месту јер ће остати само неке мање уличице, док ће у Падеју пут добити Железничка улица. У Чоки се интензивно радило на санирању водоводне мреже, тако да је крајем прошле године расписана јавна набавка за једну од завршних етапа, па ће седиште општине ускоро имати 95 одсто у потпуности обновљене водоводне мреже.

Еко-чесме

Квалитет пијаће воде је тема која је лане актуелизована, мада се код квалитета чесмоваче ништа није променило у prеthodnih тридесетак година, само што нико није причао о хемијском саставу воде, али је сада тај проблем стављен на сто.

– Као добра показала се еко-чесма изграђена у насељу Падеј и пре две године пуштена у рад, тако да је та вода пречишћена и нема арсена. Озбиљно се руководимо тим искуством и пошто до добијања постројења за пречишћавање пијаће воде пут није лак и јефтин, захтева и доста времена, да наши грађани не би морали да купују флаширану воду, планирамо да још по једну изградимо у Остојићеву и Јазову, две у Чоки и касније у осталим насељима – предочава планове председница општине.

Осим решавања нерешних имовинскоправних односа, што се ради комасацијом у Чоки, у prеthodnom периоду се локална власт бавила проблематиком планске документације за изградњу новог моста на реци Златици на изласку из Падеја ка мосту на Тиси према Ади, јер постојећи мали мост и саобраћајница не могу да поднесу постојећу фреквенцију саобраћаја од када је изграђен мост на Тиси. Да су изградња новог моста и проширење пута неминовни, што кошта 80 милиона динара, предочено је и приликом недавне посете ресорне министарке Зоране Михајловић Кикинди.

– Имамо чврста обећања из ресорног министарства да ће се позабавити већ у првој половини ове године, не само мостом на Златици већ и мостом на Тиси и приступним путевима. Обећања има и за значајну инвестицију у реконструкција пута од Чоке према Црној Бари, Врбици и граници јер је та саобраћајница у лошем стању. Такође је у лошем стању и локални пут између Остојићева и Јазова, чија санација кошта 80 милиона динара, а у општинској каси немамо тих пара. Све нас тишти дугогодишњи проблем с којим се суочава Катастар у Чоки, јер ради с картама музејске вредности, због чега смо бела флека на геодетској мапи Србије, па сматрамо да се после Чоке мора урадити премер и комасација за сваку катастарску општину, да будемо у складу с временом у којем живимо. Готов је пројекат за комасацију за катастарске општине Остојићево и Јазово, а док се тамо буде радило, биће урађени пројекти за Падеј, Санад, Црну Бару и Врбицу – додаје Стана Ђембер.

Пројекат за пречистач отпадних вода

– Чока већ има канализацију у свим улицама и радимо на пројекту пречистача отпадних вода, за шта смо урадили студију изводљивости за целу општину и пројекте вакуумске канализације за Остојићево, за шта имамо и грађевинску дозволу. Тиме смо спремни да конкуришемо за новац из других извора јер за улагања тог обима немамо пара. Само за Остојићево потребно је око 600 милиона динара, а ако узмемо у обзир да је буџет општине Чока 480 до 500 милиона, јасно је да то морамо из других извора, из Управе за капитална улагања АП Војводине, Канцеларије за управљање јавним улагањима Владе Србије и фондова ЕУ. Наредни корак ће бити улагања у канализацију у Падеју, а касније ће на ред доћи и мања насеља – најавила је Стана Ђембер.

Буџет општине Чока досеже 500 милиона динара и не може подмирити све потребе, па се труде да привуку новац с виших нивоа.

Улагање у здравство

У Дому здравља „Чока” су у потпуности реконструисани гинеколошко, дечије и стоматолошко одељење, а крајем прошле године из буџета купљен је ултразвук за потребе гинекологије да би се унапредила брига о здрављу жена и избегла путовања у друге здравствене установе. У овој години већ су започете активности за набавку рендген-апарата пошто постојећи нема дозволу за рад па пацијенти сада морају због тога у Сенту и Нови Кнежевац, а председница општине Стана Ђембер очекује да ће у првом полугођу Чока добити нови рендген.

– Урадили смо пројекат санације и уређења централне зграде Дома здравља и уколико успемо да га реализујемо, имаћемо комплетно реновирану здравствену установу, имајући у виду да смо у prеthodnom периоду набавили ново санитетско возило, тако да смо задовољни оним што се грађанима пружа у погледу здравствене заштите – каже Стана Ђембер.

– Инвестирање у водовод, асфалтне и атарске путеве и друга улагања ради се махом новцем из министартава и покрајинских органа, што је и нормално и треба да буде. Јер, из скромног буџета којим располажемо можемо урадити евентуално једну капиталну инвестицију, а потребе су веће и у свему треба да будемо реални, свесни састава становништва, којим потенцијалима и кадровима располажемо. Крај прошле године и почетак ове већ најављује нове инвеститоре који желе да улажу у нашој средини, највише у развој сточарства, што нас радује. Већ смо приступили измени Плана детаљне регулације блокова 10 и 11 за Чоку, обавили смо разговор с потенцијалним инвеститором који у Падеју жели да купи бивше објекте предузећа „Златица” и да улаже у сточарство– констатује Стана Ђембер.

Сматра реалним да се отвори нека фарма свиња, која би се уз то бавила организацијом услужног това, јер у Падеју, Остојићеву и делом у Чоки и осталим местима постоје домаћинства које имају капацитет да се баве сточарством, али треба да имају сигурно тржиште.

Текст и фото: Милорад Митровић