„Dnevnik” u Čoki: Rešavaju nasleđene muke, grade puteve, vodovod...
Predsednica čokanske opštine Stana Đember ističe da su u protekle gotovo četiri godine bili društveno odgovorno rukovodstvo lokalne samouprave, bavili se problematikom infrastrukture, zdravstva i drugim oblastima, ali pre svega brigom o građanima.
Opština Čoka je po popisu iz 2011. imala 11.500 stanovnika, međutim, procena je da sada ima 7.500 do 8.000 žitelja. Brojke nisu baš uvek pouzdane jer na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je oko 800 nezaposlenih, ali kada bi neko hteo da otvori pogon za zapošljavanje 30 radnika, teško bi ih našao.
– Želimo pre svega da ova opština opstane – kategorična je Stana Đember. – I kada smo preuzimali rukovođenje opštinom, govorili smo da ne pričamo o boljem životu nego o opstanku pa je i dalje tako. Jedan korak smo uradili u uslovima u kojima radimo i živimo. Tim s kojim radim je mlad jer mislim da je budućnost u mladim ljudima koje treba sačuvati, u čemu moramo imati pomoć države da bismo zadržali kadrove koje imamo, možda i doveli nove, koji bi doprineli boljem opstanku i potencijalnom razvoju opštine. Znači, na umu nam je prvo opstanak, pa onda bolji život i intenzivniji razvoj.
Ona napominje da potencijalnim investitorima predočava da bilo šta da se radi, plata mora biti odgovarajuća da bi obezbedili radnike pa bi se možda neki koji su odavde otišli, a nisu prodali svoju imovinu, i vratili.
Nasleđeni problemi se nisu mogli izbeći, u prvom redu nerešeni imovinskopravni odnosi, kako privatnih lica, tako i državne zemlje, pa je kao najveći korak u toku komasacija u katastarskoj opštini Čoka.
– Komasacija za jednu katastarsku opštinu traje 36 meseci i nije nimalo jeftina i za Čoku iznosi 111 miliona dinara, ali smo mi sav novac ubran od izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta usmerili za taj posao – ukazuje Stana Đember. – Kod nas se radi na premeru zemljišta još iz doba Marije Terezije. Svaka čast Mariji Tereziji što nam ih je ostavila, ali mislim da kao društveno odgovorni moramo i mi ostaviti neke tragove. Iako komasacija politički baš nije mnogo popularna mera, dobro smo razmislili i krajem 2017. ušli u taj posao, tako da ćemo na jesen u katastarskoj opštini Čoka vlasnike uvesti u njihove posede, započeti gradnju kanalske mreže, podizanje vetrozaštitnih pojaseva i sve što je obećano građanima.
Obnova verskih objekata
Lokalna samouprava se intenzivnije bavila sanacijom verskih objekata, pa je u Čoki rešen višedecenijski problem Pravoslavne crkve Svetog arhangela Gavrila, koja je bila jedna od najugroženijih u opštini, i u potpunosti je obnovljena. Obnovljen je toranj i sanirana vlaga na pravoslavnom hramu u Sanadu, obnovljena Katolička crkva u Ostojićevu, a u tom mestu je u toku sanacija vlage i na Pravoslavnoj crkvi i postavljanje ograde kod Katoličke crkve u Čoki.
Od kapitalnijih ulaganja u infrastrukturu, asfaltirane su ulice u Sanadu, Crnoj Bari, Ostojićevu i Padeju. Sređivani su atarski putevi u Sanadu, Ostojićevu i Padeju, dok u Čoki čekaju završetak komasacije, a pošto se na tome radilo i prethodnih godina, ostala je svega petina nesređenih atarskih puteva, ali je to predviđeno u ovoj godini.
Prema usvojenom budžetu za 2020. godinu, sa sopstvenih oko 50 miliona dinara asfaltiraće se Ulica maršala Tita u Ostojićevu, čime će se zaokružiti putna infrastruktura u tom mestu jer će ostati samo neke manje uličice, dok će u Padeju put dobiti Železnička ulica. U Čoki se intenzivno radilo na saniranju vodovodne mreže, tako da je krajem prošle godine raspisana javna nabavka za jednu od završnih etapa, pa će sedište opštine uskoro imati 95 odsto u potpunosti obnovljene vodovodne mreže.
Eko-česme
Kvalitet pijaće vode je tema koja je lane aktuelizovana, mada se kod kvaliteta česmovače ništa nije promenilo u prethodnih tridesetak godina, samo što niko nije pričao o hemijskom sastavu vode, ali je sada taj problem stavljen na sto.
– Kao dobra pokazala se eko-česma izgrađena u naselju Padej i pre dve godine puštena u rad, tako da je ta voda prečišćena i nema arsena. Ozbiljno se rukovodimo tim iskustvom i pošto do dobijanja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode put nije lak i jeftin, zahteva i dosta vremena, da naši građani ne bi morali da kupuju flaširanu vodu, planiramo da još po jednu izgradimo u Ostojićevu i Jazovu, dve u Čoki i kasnije u ostalim naseljima – predočava planove predsednica opštine.
Osim rešavanja nerešnih imovinskopravnih odnosa, što se radi komasacijom u Čoki, u prethodnom periodu se lokalna vlast bavila problematikom planske dokumentacije za izgradnju novog mosta na reci Zlatici na izlasku iz Padeja ka mostu na Tisi prema Adi, jer postojeći mali most i saobraćajnica ne mogu da podnesu postojeću frekvenciju saobraćaja od kada je izgrađen most na Tisi. Da su izgradnja novog mosta i proširenje puta neminovni, što košta 80 miliona dinara, predočeno je i prilikom nedavne posete resorne ministarke Zorane Mihajlović Kikindi.
– Imamo čvrsta obećanja iz resornog ministarstva da će se pozabaviti već u prvoj polovini ove godine, ne samo mostom na Zlatici već i mostom na Tisi i pristupnim putevima. Obećanja ima i za značajnu investiciju u rekonstrukcija puta od Čoke prema Crnoj Bari, Vrbici i granici jer je ta saobraćajnica u lošem stanju. Takođe je u lošem stanju i lokalni put između Ostojićeva i Jazova, čija sanacija košta 80 miliona dinara, a u opštinskoj kasi nemamo tih para. Sve nas tišti dugogodišnji problem s kojim se suočava Katastar u Čoki, jer radi s kartama muzejske vrednosti, zbog čega smo bela fleka na geodetskoj mapi Srbije, pa smatramo da se posle Čoke mora uraditi premer i komasacija za svaku katastarsku opštinu, da budemo u skladu s vremenom u kojem živimo. Gotov je projekat za komasaciju za katastarske opštine Ostojićevo i Jazovo, a dok se tamo bude radilo, biće urađeni projekti za Padej, Sanad, Crnu Baru i Vrbicu – dodaje Stana Đember.
Projekat za prečistač otpadnih voda
– Čoka već ima kanalizaciju u svim ulicama i radimo na projektu prečistača otpadnih voda, za šta smo uradili studiju izvodljivosti za celu opštinu i projekte vakuumske kanalizacije za Ostojićevo, za šta imamo i građevinsku dozvolu. Time smo spremni da konkurišemo za novac iz drugih izvora jer za ulaganja tog obima nemamo para. Samo za Ostojićevo potrebno je oko 600 miliona dinara, a ako uzmemo u obzir da je budžet opštine Čoka 480 do 500 miliona, jasno je da to moramo iz drugih izvora, iz Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije i fondova EU. Naredni korak će biti ulaganja u kanalizaciju u Padeju, a kasnije će na red doći i manja naselja – najavila je Stana Đember.
Budžet opštine Čoka doseže 500 miliona dinara i ne može podmiriti sve potrebe, pa se trude da privuku novac s viših nivoa.
Ulaganje u zdravstvo
U Domu zdravlja „Čoka” su u potpunosti rekonstruisani ginekološko, dečije i stomatološko odeljenje, a krajem prošle godine iz budžeta kupljen je ultrazvuk za potrebe ginekologije da bi se unapredila briga o zdravlju žena i izbegla putovanja u druge zdravstvene ustanove. U ovoj godini već su započete aktivnosti za nabavku rendgen-aparata pošto postojeći nema dozvolu za rad pa pacijenti sada moraju zbog toga u Sentu i Novi Kneževac, a predsednica opštine Stana Đember očekuje da će u prvom polugođu Čoka dobiti novi rendgen.
– Uradili smo projekat sanacije i uređenja centralne zgrade Doma zdravlja i ukoliko uspemo da ga realizujemo, imaćemo kompletno renoviranu zdravstvenu ustanovu, imajući u vidu da smo u prethodnom periodu nabavili novo sanitetsko vozilo, tako da smo zadovoljni onim što se građanima pruža u pogledu zdravstvene zaštite – kaže Stana Đember.
– Investiranje u vodovod, asfaltne i atarske puteve i druga ulaganja radi se mahom novcem iz ministartava i pokrajinskih organa, što je i normalno i treba da bude. Jer, iz skromnog budžeta kojim raspolažemo možemo uraditi eventualno jednu kapitalnu investiciju, a potrebe su veće i u svemu treba da budemo realni, svesni sastava stanovništva, kojim potencijalima i kadrovima raspolažemo. Kraj prošle godine i početak ove već najavljuje nove investitore koji žele da ulažu u našoj sredini, najviše u razvoj stočarstva, što nas raduje. Već smo pristupili izmeni Plana detaljne regulacije blokova 10 i 11 za Čoku, obavili smo razgovor s potencijalnim investitorom koji u Padeju želi da kupi bivše objekte preduzeća „Zlatica” i da ulaže u stočarstvo– konstatuje Stana Đember.
Smatra realnim da se otvori neka farma svinja, koja bi se uz to bavila organizacijom uslužnog tova, jer u Padeju, Ostojićevu i delom u Čoki i ostalim mestima postoje domaćinstva koje imaju kapacitet da se bave stočarstvom, ali treba da imaju sigurno tržište.
Tekst i foto: Milorad Mitrović