Нови број Нове мисли: Откуд љубав у свету нашем?!
НОВИ САД: Добар плакат, а то се не односи само на позоришне плакате, има за циљ да надживи свој првобитни задатак и разлог настанка. Када се позоришна представа престане приказивати, када прође изложба или неки догађај, па и када нестане фабрика која је рекламирана, ако је плакат добар, он ће наставити да живи свој живот независно од разлога свог настанка. Ако је плакат добар, прелази у галерије и музеје, а на бројним изложбама и бијеналима у свету са собом носи слику друштва у коме је настао. Са друге стране, плакат је и култура улице, наводи Ференц Барат у интервјуу објављеном у тазе броју „Нове мисли”, часописа који излази под окриљем Културног центра Војводине „Милош Црњански”.
С једним од најпознатијих и најпризнатијих графичких дизајнера са ових простора, који од почетка деведесетих годинама живи у Будимпешти, разговарао је историчар уметности Владимир Митровић, а уметничким плакатом бавила се и професор емеритус Свенка Савић, с тим што је њен фокуси био на оним за балетске представе Српског народног позоришта, које је потписао новосадски сликар Радуле Бошковић.
Нажалост, сасвим ретко се у критикама балетских представа помињу и други елементи представе, као што су плакат, програм и/или фотографије. А ти појединачни доприноси о одржаном догађају од значаја су за дијахроно проучавање развоја једне уметности, у овом случају уметничке игре, констатује Свенка Савић.
Важан део „Нове мисли” је и слово о новој поетској књизи Селимира Радуловића „Исповест тумача царевог сна” из пера др Мине М. Ђурић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Ековски коментаришући моћ историје библиотечких регистраторских сабиралишта (асоцијација је ово на есеј/предавање Умберта Ека из 1996. Од интернета до Гутенберга, прим. аут), Селимир Радуловић потврђује идеју да је, попут библиотеке, неопходно каталогизовати и свет не би ли се, у савршеном облику, вратио Господу. На небројеним примерима Радуловић је овакво поверење у богопоклоничку моћ песничке каталогенезе обликовао и у својим стиховима, наводи Мина М. Ђурић.
Уредник часописа Мирко Себић се, пак, посветио књизи „Еротски феномен” угледног француског мислиоца Жан-Лика Мариона, обједињујући филозофове медитације насловом: Откуд љубав, у свету - нашем!?
Позоришна критичарка Наташа Гвозденовић је писала о феномену пројекта „Покретница”, њена колегиница Ивона Јањић о ођецима 53. Битефа, а Јасна Жугић је свој текст посветила Салашком позоришту. Са светске уметничке сцене, пак, долазе записи Радмиле Ђурице о Међународном позоришном фестивалу у Пули, те Горана Јуреша о скулптурама Луизе Буржоа у вртовима Рајксмузеума у Амстердаму, као и изложби радова Вилијама Kеntriya у Музеју уметности у Базелу. Нови број „Нове мисли” заокружују три обимна интервјуа: са социологом Растком Мочником, филозофом Дамиром Смиљанићем (оба потписује Мирко Себић), и редитељем Андрејем Коровљевим (разговарала Радмила Ђурица), а само финале је у знаку изложбе „Спомен на Лазу и Ленку” Хаџи Зорана Лазина, као и рецензија албума „Треатисе” групе Мац Тире, те „Паковање” Бранка Радаковића.
М. Стајић
