Novi broj Nove misli: Otkud ljubav u svetu našem?!
NOVI SAD: Dobar plakat, a to se ne odnosi samo na pozorišne plakate, ima za cilj da nadživi svoj prvobitni zadatak i razlog nastanka. Kada se pozorišna predstava prestane prikazivati, kada prođe izložba ili neki događaj, pa i kada nestane fabrika koja je reklamirana, ako je plakat dobar, on će nastaviti da živi svoj život nezavisno od razloga svog nastanka. Ako je plakat dobar, prelazi u galerije i muzeje, a na brojnim izložbama i bijenalima u svetu sa sobom nosi sliku društva u kome je nastao. Sa druge strane, plakat je i kultura ulice, navodi Ferenc Barat u intervjuu objavljenom u taze broju „Nove misli”, časopisa koji izlazi pod okriljem Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”.
S jednim od najpoznatijih i najpriznatijih grafičkih dizajnera sa ovih prostora, koji od početka devedesetih godinama živi u Budimpešti, razgovarao je istoričar umetnosti Vladimir Mitrović, a umetničkim plakatom bavila se i profesor emeritus Svenka Savić, s tim što je njen fokusi bio na onim za baletske predstave Srpskog narodnog pozorišta, koje je potpisao novosadski slikar Radule Bošković.
Nažalost, sasvim retko se u kritikama baletskih predstava pominju i drugi elementi predstave, kao što su plakat, program i/ili fotografije. A ti pojedinačni doprinosi o održanom događaju od značaja su za dijahrono proučavanje razvoja jedne umetnosti, u ovom slučaju umetničke igre, konstatuje Svenka Savić.
Važan deo „Nove misli” je i slovo o novoj poetskoj knjizi Selimira Radulovića „Ispovest tumača carevog sna” iz pera dr Mine M. Đurić sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ekovski komentarišući moć istorije bibliotečkih registratorskih sabirališta (asocijacija je ovo na esej/predavanje Umberta Eka iz 1996. Od interneta do Gutenberga, prim. aut), Selimir Radulović potvrđuje ideju da je, poput biblioteke, neophodno katalogizovati i svet ne bi li se, u savršenom obliku, vratio Gospodu. Na nebrojenim primerima Radulović je ovakvo poverenje u bogopokloničku moć pesničke katalogeneze oblikovao i u svojim stihovima, navodi Mina M. Đurić.
Urednik časopisa Mirko Sebić se, pak, posvetio knjizi „Erotski fenomen” uglednog francuskog mislioca Žan-Lika Mariona, objedinjujući filozofove meditacije naslovom: Otkud ljubav, u svetu - našem!?
Pozorišna kritičarka Nataša Gvozdenović je pisala o fenomenu projekta „Pokretnica”, njena koleginica Ivona Janjić o ođecima 53. Bitefa, a Jasna Žugić je svoj tekst posvetila Salaškom pozorištu. Sa svetske umetničke scene, pak, dolaze zapisi Radmile Đurice o Međunarodnom pozorišnom festivalu u Puli, te Gorana Jureša o skulpturama Luize Buržoa u vrtovima Rajksmuzeuma u Amsterdamu, kao i izložbi radova Vilijama Kentriya u Muzeju umetnosti u Bazelu. Novi broj „Nove misli” zaokružuju tri obimna intervjua: sa sociologom Rastkom Močnikom, filozofom Damirom Smiljanićem (oba potpisuje Mirko Sebić), i rediteljem Andrejem Korovljevim (razgovarala Radmila Đurica), a samo finale je u znaku izložbe „Spomen na Lazu i Lenku” Hadži Zorana Lazina, kao i recenzija albuma „Treatise” grupe Mac Tire, te „Pakovanje” Branka Radakovića.
M. Stajić
