ЕУ представља нову методологију: Обједињавање поглавља и санкције

"Неопходно је побољшати приступни процес и уцинити га ефективнијим, он мора да постане предвидивији, кредибилнији - засновано на објективним критеријумима и ригорозно на позитивним и негативним условљавањима, као и на реверзибилитету“, истице се у документу под насловом „Побољашти приступни процес - веродостојна европска перспектива за Западни Балкан“, у који је Танјуг имао увид.

У циљу повецања динамике преговарацког процеса Европска комисија предлаже организовање преговарацких поглавља по тематским кластерима, што це омогуцити снажнији фокус на кљуцне секторе политицког дијалога.

Преговори о сваком кластеру бице отварани као целина, након испуњавања мерила, што је боље него на основи појединацних поглавља.

То решење би, како се наводи у документу, могло већ сада да се примени у преговорима са Србијом и Црном Гором.

"Приоритети за убрзање интеграције и кљуцне реформе биће договаране измеду ЕУ и кандидата. Када ти приоритети буду довољно били примењени, кластер се отвара без даљих условљавања и мерила за затварање су постављена за свако поглавље“, објашњава се у тексту и додаје да би временски оквир од отварања кластера до затварања појединацних поглавља требало да буде ограницен, уз препоруку да то буде годину дана.

Документом је предложено и шест кластера.

Први кластер, који носи назив "Основе", тице се правосуда, основних права, безбедности, слободе, али и економских критеријума, функционисање демократских институција, реформе јавне управе, јавних набавки, статистике, финансијске контроле.

Други кластер, "унутрашња трзишта", садржи поглавља везана за слободу кретања робе, радне снаге, услуга, капитала, привредног права, интелектуалне својине, политике конкурентности, финансијских сервиса, заштиту потрошаца.

Наредни кластер нови назив "конкурентност и раст" и он се тице информативног друштва, медија, пореског система, економске и монетарне политике, социјалне политике и запошлавање, индустријске и предузетницке политике, науке и истраживања, образовања и културе, царинске уније.

Затим следи кластер "Зелена агенда и одржива повезаност", који обједињује поглавља везана за политику транспорта, енергетике, трансевропске мреже, заштите животне средине и климатских промена.

Пети кластер "Ресурси, пољопривреда и кохезија" тице се пољопривредног и руралног развоја, безбедности хране, ветерине, фитосанитарне политике, рибарства, регионалне политике, координације структуралних инструмената, финансија и буџета.

Последњи кластер су "Спољна питања", који обухвата спољне односе, спољну, безбедносну и одбрамбену политику.

Још једна од промена коју предлаже Европска комисија јесте повезивање напретка у спроводењу договорених реформи са тешњом интеграцијом земаља кандидата у Европску унију, њено тржиште и програма, као и повецању фондова и инвестиција.

"Док напредак у реформама треба да буде наградиван, постоји и потреба за одлуцније мере санкционисања у слуцају озбиљне стагнације или назадовања у имплементацији реформи. Одлука о заустављању или цак преокретања процеса треба да буду саопштене кроз годишњи извештај Европске комисије", објашњава се у документу.

У озбиљним слуцајевима, Комисија може дати такав предлог у свако доба, на свој захтев или захтев цланице Уније у обезбедивању брзог одговора на ситуацију кроз поједностављене процедуре.

Те мере предвидају могуцност суспензије приступног процеса, као и поновног отварања затворених поглавља или "ресетовање" питања која морају да буду поново преиспитивана.

Такође, могу да се умање средства из фондова ЕУ, уз изузетак подршке цивилном друштву, те и користи од тешње сарадње, као што је уцешце у програмима ЕУ, приступ тржишту, могу бити обустављене.

Европска комисија својим предлогом наглашава да у приступном процесу услови морају бити јасни од самог поцетка и најављује њихово дефинисање кроз годишње извештаје за земље кандидате.

Додаје се да ће преговори о основним питањима бити вођени мапом пута за владавину права, мапом пута о функционисању демократских институција и реформе јавне управе, као снажнијом везом са програмом економских реформи.

Приступање ЕУ је процес који захтева и подржава основне реформе, политицке и економске промене у земљама кандидатима, и треба да покаже способност дељења одговорности као цланица ЕУ.

Тај процес, како се указује, не може да се води „на аутопилоту“, вец мора да рефлектује активну одлуку друштва да достигне и поштује највише европске стандарде и вредности.

Позива се и на веце лидерство обе стране и наглашава се да је време да се политицка природа процеса подвуце и стави у први план, што укљуцује нове могуцости за дијалог кроз редовне самита ЕУ-Западни Балкан и интензивније министарске контакте.

Комисија у свом докумету оцењује да је кљуцни циљ ангажовања ЕУ на Западном Балкану да земље припреми за испуњавање свега што је потребно за цланство, што укљуцује подршку демократији, владавини права и економске реформе, као и усаглашавање са основним европским вредностима.

Циљ нове методологије је, како се наводи у тексту, да се повеца веродостојност и поверење како међу земљма цланицма ЕУ тако и меду кандидатима за цланство, као и да се постигну бољи резултати на терену.

Истице се да је потребно "освежити" приступни процес, уз наглашавање да је, за постизање пуног потенцијала, неопходно поверење, и јасна приврженост на обе стране.

То знаци да лидери Западног Балкана морају кредибилније да "испоруцују" своју приврженост имплементацији реформи, како у владавини права, борби против крупције, економије..., наводи се у документу.

То даље знаци и да ЕУ мора да "испоруцује" на основу непоколебљиве привржености процеса заснованог на заслугама.

"Када земља партнер испуни критеријуме и услове, цланице треба да прихвате напредак ка даљем нивоу процеса. Све стране морају да се уздрже од злоупотребе отворених питања у приступном процесу. Цланице и институције ЕУ морају да говоре једним гласом у региону, слати јасне сигнале подршке и охрабрења и отворено говорити о проблемима ако настану", наводи се у тексту.

У документу се подсеца да је ЕУ од самита у Феири и Солуну, 2000. и 2003. изнела јасну, и недвосмислену подршку европској перспективи за Западни Балкан, као и да је та подршка поново потврдена на Савету за спољне послове јуна прошле године.

Ова цврста перспектива пуноправног цланства у ЕУ, заснованог на заслугама, је, како се истице, у политицком, безбедносном и економском интересу Уније.

"У време растуцих глобалних изазова и подела овај процес остаје више него икада геостратешка инвестиција у стабилну, снажну и уједињену Европу, а веродостојна приступна перспектива је кљуцни подстицај и мото за трансформације у региону, што подстице нашу колективну безбедност и просперитет“, закљуцује се у тексту.